Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa Dilojt Srbija, smatra da je cena električne energije godinama unazad nedovoljno visoka, ali ne smatra da će poskupljenje za građane iznositi onoliko koliko je najavljeno.
“Ne verujem da će biti 30 odsto poskupljenja, mislim da će biti niže za građane”, rekao je Marković u Danu uživo na N1.
Marković smatra da će se vlada verovatno truditi da zaštiti građane, i da može poslati poruku rukovodstvu EPS-a da “smanje svoje apetite”.
On objašnjava da Elektroprivreda Srbije ima oko dve milijarde evra troškova godišnje, odnosno da je kompaniji toliko potrebno svake godine da bi funkcionisala.
Marković, koji je i sam radio u EPS, kaže da je to javno preduzeće 2020. godine proizvelo 34 milijarde kilovat časova, što podeljeno sa troškovima znači da bi cena trebalo da bude šest eurocenti po kilovat satu da bi EPS bio na nuli – a potrebno je da bude iznad toga i da nešto zaradi.
Sadašnja prosečna cenu za građane iznosi 6,6 evrocenti po kilovat satu, ali deo toga pripada prenosu i distribuciji, objašnjava Marković i pojašnjava da od toga EPS-u ide svega 2,9 evrocenti. Tako niska cena, kako kaže, nije održiva.
“Poskupljenja bi bilo svakako, čak i da je najbolja elektroprivreda, koja rukovodi perfektno i kontroliše svoje troškove”, rekao je on.
Što se tiče privrede, Marković objašnjava da je cena 75 evra po megavat satu, i da bi uz povećanje od 70 odsto bila 120 evra, dok sve privrede u regionu plaćaju više – oko 200 evra po megavat satu.
Privreda mora da ugradi tu cenu u svoj proizvod, što se odražava na cenu proizvoda, i može dovesti do toga da proizvod možda ne bude konkurentan na tržištu.
“Cene će rasti i poguraće inflaciju”, rekao je Marković.
Na pitanje da li je EPS ikada imao profesionalni menadžment, kaže da u prošlosti nije bilo propusta kao u poslednje vreme.
“Bilo je puno problema u radu, ali nisu bili proizvod neprofesionalnog rada nego spoljnih okolnosti – imali smo poplave, rat, bombardovanje… to nije za poređenje”, rekao je on.
Marković navodi da se EPS već priprema za zimu, da će obezbediti 3-4 miliona tona uglja iz uvoza, što jeste dodatni trošak, ali, kako kaže, bolje da kupite sirovinu pa je obrađujete, nego da uvozite energiju.
Prema njegovim rečima, treba da se krene sa izgradnjom novih kapaciteta za proizvodnju i otvarati nova eksploataciona polja lignita.
