R. Glovacki
U trenutku kada se u Evropskoj uniji vodi sve intenzivnija rasprava o budućnosti duvanske politike, predstavnici industrije nastoje da zauzmu aktivniju poziciju u dijalogu sa evropskim institucijama. Među njima je i Kristos Harpantidis, direktor za korporativne poslove kompanije Philip Morris International, koji smatra da su regulacija i stroži propisi neophodni, ali upozorava da oni moraju biti zasnovani na činjenicama, naučnim dokazima i realnim okolnostima na tržištu.
Govoreći na Ekonomskom forumu u Delfima, Harpantidis je poručio da njegova kompanija podržava reviziju ključnih evropskih propisa koji se odnose na duvanske proizvode i njihovo oporezivanje.
„Podržavamo regulaciju, kako u poreskoj tako i u svakoj drugoj oblasti. Podržavamo i reviziju Direktive o oporezivanju duvana i Direktive o duvanskim proizvodima, ali uz primenu zdravog razuma“, rekao je Harpantidis.
Upravo termin „zdrav razum“ bio je jedna od centralnih poruka njegovog izlaganja. Prema njegovim rečima, problem nije u samoj regulaciji, već u načinu na koji se ona kreira i sprovodi.
„Potrebno je najpre razumeti problem, identifikovati njegove uzroke i tek onda donositi odgovarajuće mere. Ne može se sve stavljati u isti koš“, istakao je on.
Harpantidis smatra da evropska regulativa mora jasnije da razlikuje različite kategorije proizvoda, posebno kada je reč o njihovom uticaju na zdravlje. Kako navodi, pojedine evropske države već primenjuju takav pristup i prave razliku između različitih alternativa klasičnim cigaretama.
S druge strane, određeni predlozi koji su se pojavili tokom revizije evropske Direktive o oporezivanju duvana, prema njegovoj oceni, nisu bili zasnovani ni na naučnim dokazima ni na objektivnoj proceni posledica.
Posebno oštar bio je prema izveštaju Evropske komisije o primeni Direktive o duvanskim proizvodima. Harpantidis smatra da dokument ne pruža dovoljno kvalitetnu osnovu za donošenje novih politika.
„Nažalost, to nije dobar izveštaj. Nedostaje ozbiljna analiza ekonomskih posledica, a izostavljeni su i važni naučni podaci“, ocenio je.
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja činjenica da se zanemaruju istraživanja nezavisnih naučnih institucija ukoliko njihovi nalazi ne odgovaraju unapred postavljenim političkim ciljevima.
„Takav pristup može ozbiljno da ugrozi kvalitet javnih politika“, upozorio je.
Jedno od pitanja koje je, kako tvrdi, nepravedno potisnuto u drugi plan jeste ilegalna trgovina duvanskim proizvodima. Harpantidis smatra da se radi o jednom od najvećih izazova sa kojima se Evropa danas suočava.
„Ako govorimo o ozbiljnim javnim politikama, onda se ne može ignorisati problem ilegalne trgovine. On pogađa gotovo sve evropske države, utiče na budžetske prihode, bezbednost potrošača i dostupnost proizvoda maloletnicima“, rekao je.
Prema njegovom mišljenju, upravo zbog toga bi postojeći izveštaj Evropske komisije trebalo ponovo razmotriti i dopuniti analizom ovog fenomena.
Kada je reč o budućnosti evropske politike akciza na duvanske proizvode, Harpantidis priznaje da među državama članicama postoje značajne razlike i različiti interesi. Ipak, veruje da evropske institucije imaju kapacitet da pronađu kompromis.
„Takva je priroda Evropske unije. Kada postoji politička volja, uvek se pronađe rešenje. Razlike među državama su razumljive, ali je zadatak Komisije i predsedavajuće zemlje da pronađu način da ih prevaziđu“, ocenio je.
Razgovor se potom proširio na šire pitanje konkurentnosti evropske privrede. U tom delu Harpantidis je bio još kritičniji prema aktuelnom regulatornom okviru EU.
„Otišli smo predaleko. Evropa postaje sve sporija i sve manje konkurentna. Brojevi to jasno pokazuju“, rekao je.
On smatra da se evropske kompanije suočavaju sa prevelikim brojem propisa, direktiva i administrativnih procedura koje otežavaju poslovanje i usporavaju inovacije.
Prema njegovim rečima, vreme je da se preispita ne samo način funkcionisanja država članica, već i rad samih evropskih institucija.
„Evropa ne bi trebalo da zahteva strukturne reforme samo od država članica. Potrebno je razmotriti i kakve su reforme potrebne Evropskoj komisiji“, istakao je.
Posebno je naglasio da evropski građani očekuju jasnu strategiju koja bi pokazala kako EU namerava da očuva ekonomsku snagu i konkurentnost u novim globalnim okolnostima.
Jedna od najosetljivijih tema bila je odnos evropskih institucija prema duvanskoj industriji. Harpantidis smatra da je komunikacija između regulatora i industrije danas nedovoljna.
„Putujem širom sveta i razgovaram sa premijerima, ministrima i donosiocima odluka. Međutim, gotovo da ne mogu da razgovaram sa zvaničnicima Evropske komisije“, rekao je.
Takvu situaciju opisuje kao nasleđe ranijih politika koje, prema njegovoj oceni, više ne odgovaraju savremenim izazovima.
„Potrebna nam je ozbiljna i otvorena rasprava“, zaključio je Harpantidis.
Njegova poruka je da se budućnost evropske duvanske politike ne može svesti samo na donošenje novih propisa. Prema njegovom mišljenju, pred Evropskom unijom nalazi se širi izazov koji podrazumeva pronalaženje ravnoteže između zaštite javnog zdravlja, ekonomskih interesa, naučnih činjenica i otvorenog dijaloga između institucija i privrede.
