U Srbiji dve godine ograničena cena goriva: Sve izvesnije da će se to nastavitiFoto: Pixabay
Srpski uvoz nafte se diversifikuje od 2021. godine, iako su evropske sankcije na uvoz energentata iz Rusije počele da (postepeno) stupaju na snagu godinu dana kasnije, pišeNova ekonomija.
Već te 2021. godine, Srbija je naftu najviše uvozili iz Iraka, Norveške i Rusije, da bi se naredne godine u uvoznom miksu našla i Ukrajina sa veoma malom količinom. Od prošle godine, tu je i Azerbejdžan kao uvozna destinacija.
Napori da Srbija diversifikuje snabdevanje naftom su uvek dobri, jer jedna država kroz nju dobija veću energetsku bezbednost, piše Nova ekonomija.
Cena goriva koja je u Srbiji veća nego u drugim državama regiona može da se pravda time što se nafta ne proizvodi u Srbiji, ali i duplom državnom kontrolom, odnosno uticajem na cenu kroz akcize i aktuelno limitiranje cene derivata.
Uoči poslednjeg povećanja akciza, a nakon dve godine uredbe o ograničenju cena naftnih derivata, većina sagovornika Nove ekonomije koji posluju u energetici misle da se u Srbiji neće promeniti odluka o regulisanju cena. Uredba koja je na snazi treba da istekne krajem jula, ali je u dva navrata već produžavano njeno trajanje.
“Ne očekujem velike promene u domaćoj regulativi koja se odnosi na cene naftnih derivata. Tekuća domaća regulativa naftnih derivata je plod kompleksne geopolitičke situacije koja je dovela do nestabilnosti globalnog naftnog tržišta. U takvim okolnostima, ne postoji veliki izbor za državu osim da ona interveniše putem regulacije cena goriva u većoj ili manjoj meri, što je Srbija i učinila”, kaže Ivan Brajović, potpredsednik udruženja UTNGS i direktor kompanije T-Nafta Beograd
