Na koji način trgovina NIS-om “u krugu porodice” štiti rusku kompaniju od sankcija EU?

Mada nakon prodaje oko šest odsto akcija NIS-a ruski državni gigant Gapromnjeft više nije većinski vlasnik, njen većinski paket kontroliše Moskva jer je kupac – Gasprom, majka-firma Gaspromnjefta.

Kako piše Danas, zahvaljujući tome što je Gasprom otkupio deo akcija od svoje sopstvene firme Gaspromnjefta, Rusi su se zaštitili da u slučaju uvođenja potpunog embarga na uvoz nafte iz te zemlje u Evropsku uniju, NIS ne bude “kolateralna šteta” tog procesa.

Podsećanja radi, Evropska unija je u sredu uvela šesti paket sankcija Moskvi, koji se između ostalog odnosi i na postepeni potpuni prekid uvoza ruske nafte i naftnih derivata do kraja ove godine. Srbija je u ovom trenutku izuzeta od zabrane transporta nafte kroz teritoriju Evropske unije trećim licima koja su u vlasništvu ruskih kompanija koje su pod sankcijama zbog rata u Ukrajini.

U slučaju primene propisanog iz okvira šestog paketa sankcija, koji podrazumeva potpuni embargo, pitanje je da li bi Brisel u novonastaloj situaciji i dalje tumačio da NIS u većinskom vlasništvu Gaspromnjefta, koji je pod sankcijama, može da dobija i kupuje naftu sa teritorije Evropske unije. Međutim, s obzirom na to da Gasprom nije među ruskim kompanijama koje su pod embargom EU, NIS ne može da se nađe pod udarom istog, jer Brisel ne bi mogao da protumači da je u većinskom vlasništvu privrednog subjekta pod sankcijama.

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da je potez Moskve logičan jer na taj način validno štiti svoje poslovne interese u Naftnoj industriji Srbije.

“Sasvim je jasno da je to učinjeno kako se ne bi došlo u situaciju da NIS-u bude uskraćena mogućnost snabdevanja naftom i derivatima pod obrazloženjem da se Gaspromnjeft kao većinski vlasnik nalazi na listi kompanija pod sankcijama. Prodajom dela akcija Gaspromu, to više nije slučaj, jer ta kompanija nije pod sankcijama Brisela. Dakle, razlog za uvođenje sankcija na osnovu onoga što trenutno po tom pitanju propisuje Evropska unija ne postoji a s druge strane ruske državne kompanije kontrolišu većinski paket akcija u NIS-u”, objašnjava sagovornik Danasa.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe ističe da nakon što je Gaspromnjeft prodao deo akcija Gaspromu, Naftna industrija Srbije ne može na bilo koji način da bude ugrožena stupanjem na snagu sankcija iz šestog paketa.

“Međutim, to bi moglo da se desi ako Brisel i Gasprom stavi na listu ruskih kompanija koje su pod embargom. Stoga bi mnogo bolja zaštita NIS-a od uvođenja sankcija bila ta da je Vlada Srbije ponudila da kupi deo njegovih akcija od Gaspromnjefta”, naglašava Kovačević.

Inače, više od 10 miliona akcija NIS-a Gaspromnjeft je prodao Gaspromu trgovanjem na Beogradskoj berzi za oko 7,2 milijarde dinara, odnosno oko 61 milion evra. Na taj način dve ruske kompanije poseduju većinu akcija NIS-a u iznosu od 56,15 odsto. Država Srbija raspolaže sa 29,87 odsto akcija, OTP banka oko pet odsto, dok je oko deset odsto u vlasništvu malih akcionara.

Povezane vesti

DRUŠTVENE MREŽE

Najnovije vesti