Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol ocenio je da visoke cene nafte predstavljaju izuzetan rizik za ekonomski opravak širom sveta, a posebno za zemalje u razvoju koje su zavisne od uvoza nafte.
„To je veliki rizik, zajedno sa cenama hrane koje su veoma, veoma visoke, što bi moglo da bude okidač koji će svet gurati korak po korak u recesiju.”, reako je Birol u intervjuu za CNBC na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Usled povećanjih geopolitičkih tenzija nakon ruskog napada na Ukrajinu i kontinuirane zabrinutost u pogledu ponude, cena nafte tipa Brent se trenutno kreće oko 113 dolara po barelu.
Povodom izazova sa kojima se tržišta mogu suočiti u narednim mesecima, Birol je izrazio nadu da napregnutu situaciju s ponudom ublažiti veće isporuke iz Sjedinjenih Država, iz Brazila, Kanade i da će one biti praćene povećanjem ponude iz zemalja ključnih proizvođača na Bliskom istoku i drugim delovima sveta.
„Ostaje nam da se nadamo da će kineska tražnja za naftom ostati veoma slaba. U suprotnom, ako se Kina vrati uobičajenom nivou potrošnje nafte, i ako se obnove trendovi rasta potražnje za naftom na tržištima, onda ćemo imati veoma teško leto širom sveta”, rekao je Birol.
Kineska potražnja za naftom oslabila je poslednjih meseci pošto je zemlja uvela niz strogih mera karantina u nastojanju da obuzda širenje kovida-19.
Upitan o „ogromnoj“ dobiti koju ostvaruju mnoge naftne i gasne kompanije, Birol je izneo podatak da „u poslednjih pet godina, industrija nafte i gasa beležila prihod od oko 1,5 biliona dolara u proseku, a ove godine će taj iznos dostići 4,0 biliona američkih dolara što je skok za više od dva puta iznad ranijeg nivoa“.
Dodao je da nisu samo kompanije zaradile novac već i države, pominjući pri tome Saudijsku Arabiju, Irak, Iran, Rusiju, Angolu i Nigeriju.
„Taj novac bi, po mom mišljenju, trebalo da se uloži u povećanje kapaciteta kako bi se zamenili ruska nafta i gas kao tradicionalni resursi. Ali, iskreno se nadam da će deo sredstava takođe otići na čistu energiju, čiste i sigurne energetske tehnologije, od solarne do vetroenergije, kao i na tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika, proizvodnju vodonika”, reako je Birol.
