Cene nafte su porasle nastavljajući prošlonedeljni blagi uspon, podstaknute snažnom tražnjom za gorivom u SAD, oskudnom ponudom i slabljenjem dolara. Evropska nafta Brent ojačala je za 72 centa na 113,27 dolara po barelu na azijskom trgovanju do 4:08 časova po srednjoevropskom vremenu, a cena američke nafte WTI je porasla za 53 centa ili 0,48 posto, na 110,81 dolara za barel, izveštava Rojters.
Na trend rasta uticala je jaka američka potražnja za gorivom uoči glavne sezone putovanja koja tradicionalno počinje za vikend na Dan sećanja krajem maja i završava se na Praznik rada u septembru.
Analitičari kažu da, uprkos strahovanju da će rast cena goriva potencijalno smanjiti potražnju, podaci kompanija TomTom i Gugl ukazuju na povećanje mobilnosti poslednjih nedelja i na sve veći broj ljudi na putevima.
Slabljenje američkog dolara koji naftu čini jeftinijom za kupce koji poseduju druge valute takođe je doprinelo povećanju potražnje.
Rast cena “crnog zlata” je, s druge strane, ograničila zabrinutost vezana za napore Kine da merama lokdauna uguši kovid, mada je najavljeno da bi Šangaj posle skoro dvomesečnog karantina trebalo ponovo da se otvori 1. juna.
U međuvremenu, EU pokušava da smisli kako da smanji veliku zavisnost od ruskih energenata i raspravlja o uvođenju embarga na rusku naftu.
Ipak, na terenu se dešavaju zanimljiivi preokreti, pa je Italija toliko povećala uvoz ruske sirove nafte da je postala najveći evropski pomorski „hab“ za dopremanje ruske nafte tankerima, pretekavši na toj poziciji Holandiju.
Podaci koje je objavila kompanija Kpler, a prenosi ih Financial Times, pokazuju da je Rusija ovog meseca dnevno izvozila u Italiju 450.000 barela, što je četiri puta više nego u februaru, te najviše još od 2013. godine, a uglavnom je nafta stizala preko sicilijanske luke Augusta, ali i Trsta.
O čemu se radi? U blizini luke Augusta je rafinerija ISAB koja je u vlasništvu Lukoila te, budući da Lukoil nije pod evropskim sankcijama, sada joj doprema povećane količine nafte na preradu.
Naime, ta je rafinerija inače dopremala naftu iz različitih izvora, koristeći za finansiranje tih transakcija kredite evropskih banaka, ali otkako su ti krediti usled nametnutih finansijskih sankcija zbog rata u Ukrajini postali nedostupni, rafinerija se okrenula ruskoj nafti, prenosi Jutarnji list.
Tako se dogodio paradoks da je, umesto smanjivanja uvoza nafte iz Rusije, u Italiji njen uvoz povećan, kako za britanski dnevnik kaže lokalni sindikalni poverenik, koji iznosi i podatak da je pre nametanja sankcija samo 30 odsto sirove nafte u rafineriju ISAB dolazilo iz Rusije, a sada je to 100 odsto.
ISAB obrađuje do 22 odsto sirove nafte u Italiji i izvozi u desetak zemalja, a u tom delu Sicilije je jedan od najvećih poslodavaca, te sindikati i lokalni političari upozoravaju da bi embargo na rusku naftu doveo do zatvaranja te rafinerije jer ne bi imala šta da prerađuje.
