autor: V. Mt.
Sledeći međunarodni skup o kontroli duvana, koji se održava naredne nedelje u Ženevi, otvoriće pitanje šta učiniti sa ogromnom količinom opušaka koji završavaju u prirodi, a deo stručnjaka predlaže da se oni – jednostavno ukinu. Prema procenama, svake godine u svetu završi oko 4,5 biliona odbačenih opušaka, što ih čini najrasprostranjenijim otpadom koji zagađuje planetu.
Privremeni šef sekretarijata Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, Endru Blek, poručio je da bi za životnu sredinu najbolje bilo potpuno uklanjanje filtera, ističući da plastični filteri ne samo da zagađuju ekosisteme i razlažu se na mikročestice, već ni pušačima ne pružaju gotovo nikakvu zdravstvenu korist. Upravo će ti problemi biti u fokusu 11. konferencije zemalja potpisnica Konvencije, koja se održava od 17. do 22. novembra. WHO je, uoči skupa, upozorila da duvanska industrija pokušava da utiče na tok konferencije i potkopa njene zaključke.
Blek je naglasio da će učesnici razgovarati o ekološkoj šteti nastaloj zbog proizvodnje i konzumiranja duvana. Odbačeni opušci, rekao je, nisu samo najrasprostranjeniji otpad na svetu, već su i toksični i predstavljaju značajan izvor plastičnog zagađenja jer filteri ne mogu da se razgrade. WHO-ov direktor za životnu sredinu i klimatske promene, Ridiger Kreš, dodao je da je krajnje vreme da se zabrane plastični filteri, jer su među najvećim zagađivačima voda, pri čemu su često natopljeni i štetnim hemikalijama.
Konačne mere zavisiće od odluka svake pojedinačne države, a do sada je oko 180 zemalja ratifikovalo Konvenciju, koja je još 2005. donela paket regulativa poput slikovitih upozorenja na paklicama, zabrane pušenja u zatvorenim prostorima i viših taksi na duvan. Odluke koje će biti donete na predstojećem sastanku, prema rečima Bleka, usmeravaće globalni tok duvanske epidemije za generacije koje dolaze. On je podsetio da duvan svake godine odnese više od sedam miliona života, i to potpuno preventabilnih.
Među ključnim temama biće i agresivno oglašavanje duvanskih proizvoda, kao i zabrinutost zbog sve većeg broja dece koja se uvlače u zavisnost kroz nove vidove konzumiranja nikotina. Prema prvim globalnim procenama WHO-a, više od 100 miliona ljudi koristi elektronske cigarete, među njima najmanje 15 miliona tinejdžera uzrasta od 13 do 15 godina. Generalni direktor WHO-a, Tedros Adanom Gebrejesus, upozorio je da, iako se e-cigarete reklamiraju kao bezbednije alternative, ne postoji dokaz da doprinose javnom zdravlju, dok raste broj nalaza koji ukazuju na njihovu štetnost.
Tedros je takođe rekao da je duvanska industrija motivisana isključivo profitom i da pokušava da se infiltrira u rad konferencije, dok je šef WHO-ove jedinice za javnozdravstveno pravo, Ben Mekgrejdi, izjavio da industrija „luduje od lobiranja“ i pokušava da unese podele među učesnike. Ukazao je da se novi proizvodi predstavljaju kao sredstva za smanjenje štete, iako su dizajnirani da privuku decu – upadljivih boja i slatkih ukusa – te da se lansiraju preko društvenih mreža, prostora koji oblikuju identitet mladih.
WHO iz tog razloga insistira na potpunoj zabrani oglašavanja, promocije i sponzorisanja duvanskih proizvoda, uključujući e-cigarete i nikotinske kesice, smatrajući da je to ključni korak u zaštiti budućih generacija.
