U Srbiji se svakog dana popuši 73 miliona cigareta, ali poslednjih godina sve je više naših ljudi koji se okreću tompusima. Iako ovaj broj i dalje ne može da se meri sa klasičnim pušačima, činjenica je da se pojavljuje sve više portala i radnji u kojima je moguće kupiti ove skupe duvanske proizvode.
Tompusi se najčešće prodaju na komad, a cena u redovnoj prodaji varira od veličine, starosti, načina pravljenja i kvaliteta i ide od 300 dinara, pa do 6.000 dinara po cigari.
Popularizacija tompusa počinje šezdesetih godina prošlog veka, naravno, sa čuvenim Fidelom Kastrom, odnosno sa njegovim šefom obezbeđenja kod koga je Kastro prvi put video ovu čudnu, aromatičnu cigaru. Kastru se cigara toliko dopala da je tražio da ih čuvarev prijatelj Eduardo Rivera napravi još.
Cigare su uskoro pravljene samo za Kastra, u najvećoj mogućoj tajnosti, jer je, ne bez razloga, strahovao da ga agenti CIA likvidirati cigarama „začinjenim“ cijankalijem. Nije bilo potrebno mnogo vremena da anonimna cigara Fidela Kastra postane legendarna. Ove cigare poklanjane su stranim državnim diplomatama već 1964. godine kada još uvek nisu imale ni ime niti svoju sopstvenu etiketu, a tek osamdesetih godina puštene su u prodaju, ali u ograničeom broju.
Danas je ovo i najpoznatija cigara, čuvena Kohiba. Da bi se osetio ukus Kohibe, ona mora da bude stara od 5 do 7 godina, a što je starija, to je i skuplja, pa jedna od najskupljih košta oko 400 dolara.
Pušenje ove cigare predstavlja ritual, podjednako skup kao sama cigara, ako ne i znatno skuplji.
– Cigara se prvo protrlja kroz ruke, omiriše se, pa se tek onda upali. Pali se iznad plamena, ne direktno na njemu i puši se polako, ali tako da se dim ne udiše. Ona se ne puši u trku, na pauzi od posla, na ulici. Ona je deo hedonističkog rituala uz koji obavezno ide dobro piće, kvalitetan viski ili konjak – objašnjava jedan od prodavaca ovih cigara.
Uz cigaru obavezno ide sekač za vrh za koji je potrebno izdvojiti od nekoliko storina, do nekoliko hiljada dinara, kao i brener, poseban upaljač sa kojim se cigara pali, čiji je raspon cena sličan.
– Zbog cene, to su uglavnom ljudi koji mogu da odvoje neki višak novca za ovu vrstu uživanja. Činjenica je da jedna jeftinija cigara košta kao dve paklice cigareta, pa se stoga mnogi opredele za njih. U poslednje vreme tompusi su prihvaćeni kao deo muških rituala, pa mogu da se nađu na proslavama poput momačkih večeri, svadbi, rođendana, ali i običnog muškog izlaska. Najčešće se prodaju one koje koštaju do 1.000 dinara, dok se one skuplje kupuju za poklon ili za obeležavanje važnih datuma – priča sagovornik Telegrafa.
Cigara ima pravi ukus i doživljaj samo ako je sveža i pravilno očuvana, a da bi to bila potreban je humidor, posebna drvena kutija od španske kedrovine koje poseduju hidrometar i sistem za održavanje vlage. Humidori mogu da se nađu za nekoliko hiljada dinara, ali većina brendiranih kućnih varijanti košta i oko 300 evra.
Ručno pravljene cigare spadaju u tri kategorije po kvalitetu i po ceni. Premium cigare, koje su najpopularnije, Super premium cigare, sa dužim procesom zrenja i Vintage cigare, koje su kolekcionarski primerci.
Ekskluzivna linija Kohibe, proizvedena na četrdesetu godšinjicu brenda, bila je predmet želja ljubitelja širom sveta. Četrdeset cigara upakiranih u elegantni drveni humidor prodavalo se po vrtoglavoj ceni od 18.846 dolara.
Njihovu aromu cenili Vinston Čerčil i Josip Broz Tito, koji su se od svojih cigara teško odvajali. Postoji i čuvena anegdota koja se, navodno, desila prilikom posete Tita Americi.
Naime, tokom sastanka sa Niksonom, u sobi punoj novinara i fotoreportera, Tito je zapalio tompus.
Potez je bio provokativan bar iz dva razloga. Prvo, pušenje je u Beloj kući bilo strogo zabranjeno još od 1946. godine. Drugo, sastanak se odvijao na vrhuncu netrpeljivosti Amerike i Kube, a Tita je tompusima, bilo je opšte poznato, snabdevao lično vođa Kube Fidel Kastro.
Kažu da je potrebno šest godina da se nauči umetnost rolanja kubanskih cigara, a čak i danas kada je većina procesa automatizovana, najskuplje su cigare koje se zavijaju ručno.
