R. Glovacki
Ministri zdravlja Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije usvojili su zajedničku deklaraciju kojom su se obavezali na snažnije mere kontrole duvana i stvaranje okruženja bez duvanskog dima. Dokument, usvojen uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (WHO), predstavlja prvi koordinisani regionalni pokušaj da se zemlje Zapadnog Balkana približe evropskim standardima zaštite javnog zdravlja i smanje jednu od najvećih zdravstvenih pretnji u regionu.
Deklaracija polazi od stava da svaki građanin ima pravo da udiše čist vazduh i bude zaštićen od štetnog uticaja duvanskog dima. Vlade potpisnice obavezale su se da doslednije primenjuju odredbe Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana (WHO FCTC), uključujući proširenje prostora u kojima je pušenje zabranjeno, jačanje inspekcijskog nadzora, povećanje zaštite dece i mladih, kao i unapređenje politika koje smanjuju upotrebu duvanskih i nikotinskih proizvoda.
Ovakav potez dolazi u trenutku kada Zapadni Balkan i dalje spada među regione sa najvišom stopom pušenja u Evropi. Prema dostupnim podacima, Srbija je među zemljama sa najvećim udelom pušača, dok je prevalencija pušenja u balkanskim državama znatno viša od proseka mnogih članica Evropske unije. Upravo zbog toga WHO upozorava da su odlučnije regulatorne mere neophodne kako bi se smanjio broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti, karcinoma i hroničnih respiratornih oboljenja povezanih sa duvanom.
Poseban akcenat stavljen je na zaštitu od pasivnog pušenja. Naučni dokazi na koje se poziva WHO pokazuju da ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu, zbog čega parcijalne zabrane ili izdvojene pušačke zone ne pružaju adekvatnu zaštitu građanima. Cilj deklaracije jeste stvaranje potpuno “smoke-free” javnih prostora, uključujući zatvorene objekte, radna mesta i druge prostore u kojima boravi veliki broj ljudi.
Regionalna inicijativa uklapa se u širi evropski trend pooštravanja politike prema duvanskim proizvodima. Evropska komisija već je predložila proširenje preporuka o prostorima bez duvanskog dima, dok evropski Plan za borbu protiv raka predviđa stvaranje “generacije bez duvana” do 2040. godine, sa ciljem da manje od pet odsto stanovništva koristi duvanske proizvode.
Za zemlje Zapadnog Balkana ova deklaracija ima i političku dimenziju. Usaglašavanje propisa sa evropskim standardima predstavlja važan deo procesa pristupanja Evropskoj uniji, a politika javnog zdravlja sve češće se posmatra kao oblast u kojoj se meri sposobnost država da sprovode evropsko zakonodavstvo. Kontrola duvana zato više nije isključivo zdravstveno pitanje, već i pokazatelj institucionalne efikasnosti i usklađenosti sa evropskim politikama.
Pred državama potpisnicama sada je mnogo zahtevniji deo posla – sprovođenje preuzetih obaveza. Iskustva evropskih zemalja pokazuju da najveće rezultate daju kombinacija viših akciza, potpune zabrane pušenja u zatvorenim javnim prostorima, ograničavanja reklamiranja duvanskih proizvoda, upozorenja na paklicama i kontinuiranih kampanja za odvikavanje od pušenja. Pored toga, sve veći izazov predstavljaju elektronske cigarete, nikotinske vrećice i zagrevani duvanski proizvodi, zbog čega regulatorni okvir mora pratiti promene na tržištu.
Ako obećanja iz deklaracije budu pretočena u zakone i dosledno sprovedena u praksi, Zapadni Balkan bi mogao da napravi najveći iskorak u kontroli duvana od usvajanja Okvirne konvencije WHO pre dve decenije. U suprotnom, zajednička deklaracija ostaće još jedan politički dokument bez značajnijeg uticaja na svakodnevni život građana i na statistiku koja region već godinama svrstava među evropske lidere po broju pušača.
