Pošto Srbija nije ušla u privilegovani krug, osim kupovine nafte iz Iraka, moraće da nađe način i da dopre do drugih država OPEK-a.
Iako iz Ministarstva energetike stižu uveravanja da šesti paket sankcija EU, koji se odnosi na uvoz ruske nafte, neće dovesti do nestašica ili restrikcija ovog energenta u narenom periodu, posebno tokom zime, Aleksandar Vučić smatra da razloga za brigu ipak ima i da će ova odluka Brisela imati posledica jer će Srbija morati da izdvoji mnogo više para za uvoz “crnog zlata”.
Stručnjaci tvrde da je njegova skeptičnost zasnovana na realnim osnovama jer posle novog paketa sankcija EU, NIS neće moći preko Jadranskog naftovoda (JANAF) ili bilo koje luke ili morskim putem da se snabdeva ruskom sirovom naftom, koja je poslednjih meseci značajno jeftinija na tržištu.
Upravo njena cena je bila razlog što je Srbija poslednjih meseci značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve, sa prošlogodoišnjih 16 na čak 60 posto.
Zbog toga je i značajno smanjen uvoz iz Iraka, iz koga je prošle godine stizalo čak 47 posto sirove nafte ali i Kazahstana, koji je na srpskom tržištu bio zastupljen sa 10 posto.
Sve je izvesnije da će šesti paket sankcija EU prave efekte imati za šest meseci, kada stupe na snagu, što za Srbiju znači da dotok ruske nafte će biti prekinut prekinut preko Jadranskog naftovoda, i da ta količina mora da se nabavi sa drugih tržišta, za koja nam treba više para.
Da je to tako pokazuje i podatak po kome je iračka nafta u ovom trenutku, 31 dolar skuplja od ruske po barelu, zbog čega bi po sadašnjim cebnama, trebalo da se izdvoji čak 600 miliona dolara više. Jadranski naftovod je izgrađen 1979. godine kada je prvi tanker sa sirovom naftom stigao na terminal Omišalj na ostrvu Krk.
To je tada bio deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
JANAF-om se distribuira nafta za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici.
Ako se zna da će na iračko ali i druga tržišta morati da se usmere i druge države iz Evrope koje su “crno zlato” uvozile iz Rusije, onda je jasno da će potražnja ali i cena biti veća.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, kaže da sa novim sankcijama, i pored ovakve situacije, Srbija će morati opet da se usmeri ka nafti iz Iraka i Kazahstana i da će taj zaokret dovesti do nekih poremećaja.
– Nafta je berzanska roba, što znači da cenu određuju ponuda i tražnja. U ovom slučaju, kada će ruske nafte biti manje, posledice bi mogle biti pritisak na tražnju, a to bi moglo da dovede i do veće cene na berzi – ocenio je Zdravković.
Upravo ta činjenica, po njegovom mišljenju, uslovljava da država mora da se pripremi za tu situaciju i nađe način da obezbedi uredno snabdevanje.
Ovo tim pre jer se zabrana uvoza odnosi na na naftu koja se doprema brodovima, a od te mere su privremeno izuzete zemlje koje nemaju izlaz na more, poput Mađarske, Bugarske, Češke i Poljske.
Pošto Srbija nije ušla u taj privilegovani krug, osim kupovine nafte iz Iraka, moraće da nađe način i da dopre do drugih država OPEK-a,organizacije zemalja izvoznica nafte koja je osnovana. Pored Iraka tu su i Alžir, Indonezija, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela. Pitanje je samo da li oni hoće da nadoknade ono što je Rusija podmirivala na svetskom tržištu jer neke zemlje OPEK-a nisu ostvarile čak ni proizvodnju u dogovorenim kvotama.
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže za RSE da iako je OPEK najavio spremnost da eventualno podigne proizvodnju, treba sačekati da se vidi da li će do toga doći.
– Ako do toga dođe, to bi moglo uticati na smanjenje cene na svetskom tržištu. S druge strane, iskustvo u prethodnih nekoliko meseci ukazuje da neke zemlje OPEK-a nisu ostvarile proizvodnju čak ni u dogovorenim kvotama. Dakle, ovu situaciju treba posmatrati i iz tog ugla – rekao je Kovačević.
On ipak kaže da Srbija ne treba da strahuje od nestašica nafte jer postoje neke alternative da i ruska, jeftinija, stigne do Srbije.
– Pitanje je da li se neka količina nafte može dobaviti preko ruskog naftovoda “Družba”, koji je izuzet iz sankcija radi snabdevanja Mađarske. Ne treba zaboraviti da je mađarska kompanija MOL takođe učesnik na tržištu u Srbiji i da derivati stižu iz rafinerija u Mađarskoj. Alternativa, može biti i Bugarska, gde se nalazi velika rafinerija.Tamo se nalazi velika rafinerija kojom upravlja Lukoil, kompanija koja je takođe prisutna na tržištu Srbije. To je takođe jedan od mogućih pravaca snabdevanja – rekao je Kovačević za RSE.
