Američki zvaničnici razrađuju plan smanjenja globalnih cena nafte koji nikada ranije nije bio isproban, kako bi sprečili produbljivanje ekonomske krize i nestašicu hrane, piše Njujork Tajms.
Taj plan bi, kako se navodi, bio usklađen sa evropskim sankcijama i omogućio bi održavanje isporuka ruske sirove nafte na globalna tržišta i to po značajno sniženoj ceni.
List navodi da u Beloj kući strahuju da bi nova serija evropskih sankcija, usmerenih na globalni prekid protoka ruske nafte do kraja godine, mogla da dovede do brojnih skokova cena energenata, što bi dodatno ugrozilo već opetećene potrošače i gurnulo SAD i druge ekonomije sveta u ozbiljnu krizu i odricanja.
Taj lanac dogadaja mogao bi da pogorša ionako ozbiljnu nestašicu hrane koja muči mnoge zemlje širom sveta.
Analitičari su izračunali da bi smanjenje zaliha nafte moglo dovesti do porasta cena tog energenta na 200 dolara po barelu ili više, što znači da bi Amerikanci za galon benzina plaćali sedam dolara.
Dok je američki predsednik Džo Bajden pritiskao Evropu da zaustavi uvoz ruske nafte zbog napada na Ukrajinu, neki analitičari, kao i glavni ekonomski saradnici predsednika sada strahuju da bi takva politika mogla da rezultira time da ogromne količine ruske nafte, koja čini nešto manje od desetina svetske ponude, iznenada budu skinute sa globalnog tržišta.
Potencijalno novi naftni šok koji bi dodatno ugrozio globalnu ekonomiju, a možda i izglede za reizbor predsednika Bajdena, podstakli su administraciju u Vašingtonu da počne da ubeđuje svetske lidere i poslovne krugove širom sveta da potpišu saglasnost za globalno ograničenje cene ruske nafte.
Zvanicnici administracije i sam Bajden ukazuju na to da je cilj dvostruk: smanjiti priliv novca ruskoj ratnoj mašineriji i ublažiti pritisak na potrošače širom sveta koji se suočavaju sa konstantnim porastom cenama goriva.
Taj plan ne bi uticao na evropske sankcije, tvrdi Bela kuća, ali bi ublažio neka druga ograničenja pod uslovom da se transportovana ruska nafta prodaje po ceni koja nije veća od one koju bi odredile Sjedinjene Države i njeni saveznici.
To bi omogućilo Moskvi da nastavi transport nafte u ostatak sveta, a nafta koja se sada isporučuje u Francusku ili Nemacku, odlazila bi i drugim naručiocima u Centralnoj Americi, Africi, Kini i Indiji, ali po sniženoj ceni.
Pojedini ekonomisti i stručnjaci za naftnu industriju skepticni su da će ova ideja zaživeti i upozoravaju da bi plan uglavnom mogao da doprinese povećanju zarade naftnih rafinerija, a da bi Rusija i njeni saveznici mogli glatko da odbiju da svoju naftu prodaju po ceni koju diktiraju SAD.
