Prodajom 6,15 odsto Gaspromu (koji nije pod sankcijama EU) Gaspromnjeft menja vlasničku strukturu NIS-a, obezbeđujući tako preduslov za nastavak normalnog funkcionisanja srpskog tržišta naftnih derivate, na koje srpska naftna kompanija isporučuje najveći deo potreba.
Mada šesti paket sankcija EU Rusiji ne podrazumeva sankcije ruskih kompanija – već kupovinu ruske nafte, a u njemu se, prema do sada dostupnim informacija, ne pominju zemlje Zapadnog Balkana, pa time ni Srbija, a ruski Gaspromnjeft je, preventivno, prodao 6,15 odsto akcija svojoj matičnoj kompaniji – Gaspromu.
Ovo je urađeno zbog toga što, za razliku od Gaspromnjefta, Gasprom nije pod sankcijama Brisela (kako bi članice EU mogle I dalje da od ove kompanije kupuju ruski gas), piše Energija Balkana.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti NIS ima ukupno 163 miliona emitovanih akcija, od čega je 56,15 posto bilo u rukama Gaspromnjefta. Sada je, dakle, Gaspromnjeft vlasnik 50 odsto akcija.
Da je vlasnička struktura NIS-a, odnosno, to što je Gaspromnjeft imao većinski paket akcija bio potencijalno veliki problem za Srbiju videlo se u vreme kada je Brisel donosio odluke o petom paketu sankcija Rusiji. Taj set kaznenih mera odnosio se na firme u većinskom ruskom državnom vlasništvu (kojima je obuhvaćen Gaspromnjeft). Tek uz diplomatske pregovore Srbija je izuzeta od kaznene politike, koja je podrazumevala da se kroz Hrvatsku Jadranskim naftovodom nakon 15. maja neće transportovati sirova nafta prema NIS-ovoj rafinerije u Pančevu.
Jasno je, dakle, da je ova vlasnička transakcija urađena da bi se obezbedilo uredno snabdevanje Srbije naftom i naftnim derivatima. Jer, sada, kao vlasnik samo 50 odsto akcija u NIS-u Gaspromnjeft gubi vodeću ulogu u kontroli poslovanja u u srpskoj naftnoj industriji. Konkretno, Gaspromnjeft gubi i pravo da predlaže većinu članova u Odbora direktora NIS-a.
Kako će to konkretno izgledati videćemo u narednim danima.
U svakom slučaju, ono što je sada najbitnije je da promena u vlasničkoj strukturi NIS-a obezbeđuje uslove za nastavak normalnog funkcionisanja srpskog tržišta, jer NIS isporučuje najveći deo naftnih derivate.
Kada je reč o poreklu nafte treba reći da NIS i inače nije bio apriori usmeren na kupovinu ruske nafte. Srbija, doduše, nije poput Slovačke, Češke, Mađarske, Bugarske i Hrvatske tražila izuzeće od šestog energetskog paketa. Nije, uostalomi ne samo zbog toga što, bar za sada, nije rečeno da ove sankcije moraju sprovoditi i nečlanice EU. Nije, jer NIS sirovu naftu kupuje na tržištu, na osnovu najpovoljnijih cena. to je bio razlog što je, na primer, u prethonom period kupovao uglavnom bliskoistočnu naftu.
O promeni vlasničke strukture NIS-a spekulisalo se, inače, još od najave JANAF-a da će obustaviti transport sirove nafte ka Srbiji. Ističući da je bio protiv nacionalizacije ruskog vlasništva u ovoj kompaniji predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć da nema sustinskih promena kada je u pitanju vlasnička struktura NIS-a. Konkretno, rekao je da je Gaspromnjeft prepustio udeo Gaspromu.
“Nema suštinskih promena. To je urađeno zato sto je Gaspromnjeft bio pod sankcijama, a Gasprom nije”, objasnio je Vučić.
Transakcija je, inače, obavljena na Beogradskoj berzi, u skladu sa propisima Republike Srbije u oblasti trgovine hartijama od vrednosti. Sada Gaspromnjeft ima 50 odsto akcija NIS-a, Republika Srbija 29,87 odsto, manjinski akcionari 13,98 odsto a Gasprom 6,15 procenata.
Za 7,19 milijardi dinara oko 10 miliona akcija NIS-a prodato je u blok trgovanju po ceni od 717 dinara po akciji.
Kako će na to što Gaspromnjeft nije više većinski vlasnik Naftne industrije Srbije AD reagovati Brisel videćemo, takođe. Ono što je zanimljivo je da su se odmah po objavljivanju ove informacije pojavili oni kojima smeta što je novi suvlasnik NIS-a postao Gasprom. To da je ova transakcija urađena zarad obezbeđivanja srpskog tržišta naftnim derivatima njima, izgleda, nije bitno, piše portal.
