Pod imenom “kafa” od danas će moći da se prodaju samo proizvodi napravljeni isključivo od mlevenog zrna kafe, predviđeno je pravilnikom koji je usvojen pre godinu i po. U međuvremenu su proizvođači mogli da poslovanje prilagode novim pravilima. Ako se kafa meša sa drugim sastojcima poput žitarica ili mahunarki to mora da bude jasno istaknuto na ambalaži, prenosi RTS.
Mnogi vole da dan počnu uz šoljicu dobre kafe. Ali, to nije uvek lako, budući da se na tržištu pod nazivom “kafa” nude proizvodi različitog sastava i kvaliteta. Ljubitelji kafe kažu da ne mogu da piju svaku.
Od danas oznaku “kafa” moći će da nose samo proizvodi koji u sebi ne sadrže ni najmanji procenat dodataka poput ječma, leblebije, graška, soje, žira, cikorije…
“Kafa ne sme da sadrži skrob u sebi iz prostog razloga što kafa prirodno nema taj sastojak, obično skrob dolazi iz žitarica koje su bogate skrobom”, objašnjava šef odseka za deklarisanje, kvalitet i organsku proizvodnju Branislav Raketić.
Mešavine moraju da se označe kao “proizvod na bazi kafe”. Ako je u mešavini manje od 50 odsto kafe onda je to na primer “proizvod na bazi ječma, sa dodatkom kafe”.
“Sve što je ranije bilo dozvoljeno i sada se može raditi. Samo šta je novina da se to mora jasno naznačiti i da vi kao potrošači vrlo jasno vidite šta su surogati, koliko ga ima. Kada imate prženu mlevenu kafu sa ječmom, da znate da je to ječam. Ta informacija se mora nalaziti na prednjoj strani. U spisku sastojaka mora se naznačiti procentualno učešće tog ječma”, kaže Raketić.
U Srbiji postoji 460 proizvođača kafe. Među njima su i velike kompanije, ali i male lokalne pržionice. Svi su imali 18 meseci da poslovanje prilagode novim pravilima.
“To neće uticati na poslovanje naše firme, jer mi radimo čistu i kvalitetnu kafu. Što se tiče surogata, to zbunjuje potrošače. Mešanjem surogata sa kafom vrlo često na deklaraciji piše da se dobija kvalitetan napitak. To je obmana potrošača. Naše mišljenje je da treba izbaciti surogate iz kafe”, smatra direktor “Čarli kafa” d.o.o. Užice Mirko Kovačević.
Pravilnik je delimično usklađen sa evropskim propisima, ali je pre svega u interesu potrošača i nekih proizvođača.
“Sa ovim načinom deklarisanja svi proizvođači koji proizvode kafu na pravi način, koji imaju u svom portfoliju viši kvalitet mogu da opravdaju to i cenovno na tržištu. Može da se napravi razlika između proizvoda od čiste kafe i drugih proizvoda kafe”, kaže sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović.
“Na nivou EU imamo uredbu koja reguliše ekstrakte kafe i ekstrakte cikorije, i taj deo jeste usklađen. Mi imamo i proširene odredbe koje se tiču sirove kafe, srodnih proizvoda. To je nacionalni propis, nije na nivou EU, već pojedine članice EU imaju te propise”, objašnjava Raketić.
Pravilnik stupa na snagu poslednjeg majskog dana, ali to ne znači da u trgovinama od tada više neće biti mešavine mlevene kafe pod nazivom “kafa”, jer je predviđeno da sve što se zatekne u prometu do tog dana može da se prodaje do isteka roka trajanja.
