U svetlu sada već izvesne odluke da će Evropska unija uvesti potpuni embargo na rusku naftu, postavlja se pitanje kako će se to odraziti na Srbiju imajući u vidu da su Rusi većinski vlasnici Naftne industrije Srbije. Ono što je izvesno je da time nastupa kriza i za Srbiju koja može biti rešena samo na dva načina – primenom slovačkog modela koji podrazumeva izuzeće od embarga ili promenom vlasništva NIS-a, piše Nova.
U okviru šestog paketa sankcija EU prema Rusiji jedna od ključnih sankcija odnosi se na uvođenje embarga na rusku naftu. Evropski zvaničnici su poručili da će to biti teško jer je zavisnost od ruske nafte velika, ali da je neophodno to uraditi. Embargo će se uvoditi postepeno a do novembra će biti u potpunosti primenjen na sirovu naftu. Rok za derivate je kraj 2022. godine. Sa ovim su se saglasili gotovo svi pa čak i Nemačka koja je dugo bila protiv.
Jedina zemlja članica koja se za sada izjasnila da ne želi da učestvuje u uvođenju embarga jeste Mađarska, dok je Slovačka tražila izuzeće jer je zavisnost te zemlje od ruske nafte 100 odsto.
Kako sada stoje stvari taj zahtev će i biti ispunjen. Slovačkoj će se, prema pisanju stranih medija, omogućiti da nastavi sa kupovinom ruske nafte kraja 2023. godine.
I upravo bi takav model mogla da traži i Srbija ako se od nje bude zahtevalo da uvede embargo. Druga mogućnost je promena vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, a to bi zahtevalo da ruska strana pristane da proda svoj udeo. Sagovornici lista Nova smatraju da bi oba modela mogla da reše problem predstojeće naftne krize.
Prema rečima ekonomiste Mihaila Gajića, šesti paket Evropske unije ne odnosi se na Srbiju, ali nije isključena mogućnost da EU zatraži od Srbije da uskladi svoju spoljnu, trgovinsku i diplomatsku poziciju sa državama članicama.
“Četvrti paket sankcija predviđao je zabranu transporta ruskog gasa i nafte, i to ne samo onih koji se tamo proizvode, već i onih kojima upravlja ruska državna kompanija, pa se postavilo pitanje da li će NIS-ove rafinerije moći da uvoze naftu preko hrvatskog naftovoda, iako je ta nafta poreklom sa Bliskog Istoka, ne iz Rusije. Na prvi pogled delovalo je da NIS neće moći da uvozi naftu ovim putem, ali čim je Srbija nakon nekoliko dana glasala za deklaracije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, napravio se izuzetak za Zapadni Balkan”, kaže Gajić, objašnjavajući da bi ovakav scenario mogao da se ponovi.
Gajić smatra da bi model poput slovačkog bio najoptimalniji za Srbiju, jer bi to značilo da će Srbija nastaviti da neometano uvozi naftu. Potencijalni problem bio bi, prema njegovim rečima, ukoliko se zabrani poslovanje Gaspromnjeftu. Dakle, za njega je pitanje da li će ova kompanija biti u mogućosti da izvozi naftu preko država EU, jer gotovo da ne postoji drugi način da ona dođe u Srbiju.
“Srbija deo naftnih derivata uvozi iz Mađarske, ali je pitanje da li bismo od nje mogli da uvezemo sve količine koje su neophodne, imajući u vidu da 70 odsto potreba domaćeg tržišta pokirva NIS iz svojih rafinerija”, zaključio je Gajić. Drugi scenario za rešenje naftne krize je promena vlasništva kompanije NIS u kome trenutno većinski udeo imaju Rusi.
