Nadležni iz preduzeća „Jadranski naftovod” (Janaf) objavili su da su potpisalo novi ugovor o transportu sirove nafte sa predstavnicima srpske kompanije „Naftna industrija Srbije” (NIS) za 2023. i 2024. godinu. NIS je za period od 1. januara 2023. do 31. decembra 2024. rezervisao „Janafove” kapacitete za transport 6,2 miliona tona sirove nafte (plus, minus 10 odsto) po principu „puno za prazno”, navodi se u saopštenju „Janafa” objavljenom juče na Zagrebačkoj berzi, prenosi Tanjug. „S velikim zadovoljstvom objavljujemo sklapanje ovog dugoročnog ugovora za transport, kojim u 2023. nastavljamo saradnju s našim dugogodišnjim partnerom”, piše u obaveštenju. Dodaje se da je sklapanje ovog ugovora najava još jedne uspešne poslovne godine u kojoj se nadaju daljem razvoju odnosa s postojećim i novim partnerima. „Janaf”, koji je u većinskom vlasništvu Hrvatske upravlja terminalima za sirovu naftu i naftne derivate koji se nalaze na ostrvu Krku, kao i u Sisku, Virju, Slavonskom Brodu i Žitnjaku.
Ovo nije nikakvo posebno iznenađenje ni za NIS ni za državu Srbiju jer nije bilo najava da će se „Janafom” obustaviti transport svake nafte, nego samo ruske. Osim toga, za sada samo ovim pravcem naša zemlja i dobija naftu.
Naftovod „Janaf” građen je još u vreme SFRJ, dakle i novcem Srbije, ali je danas u vlasništvu Hrvatske. Dakle, ovim naftovodom će i ubuduće nastaviti da stiže sva druga nafta osim ruske, (dok Evropska unija ne odluči drugačije) jer je osmim paketom sankcija EU protiv Rusiji tako dogovoreno.
Kada je odluka o sankcijama Evropske unije stupila na snagu 5. decembra NIS je potvrdio da je kao odgovorna kompanija obezbedio sigurnu nabavku sirove nafte imajući u vidu da je reč o strateškoj sirovini. Ova kompanija uvozi oko tri četvrtine ukupne količine nafte koja se koristi u preradi, dok jednu četvrtinu čini ona domaćeg porekla. Najveći udeo u ukupnom obimu koji NIS uvozi već godinama zauzima nafta tipa „kirkur” iz Iraka i kompanija ne zavisi od uvoza ruske nafte. Dva meseca pre nego što je odlučeno da će se ovim pravcem zavrnuti dotok ruske nafte zvaničnici Beograda i Budimpešta počeli su da dogovaraju izgradnju novog naftovoda.
To bi u perspektivi Srbiji omogućilo da se priključi na ruski naftovod „Družba” (Prijateljstvo) i tako zaobiđe hrvatski „Janaf”. Reč je o jednom od najdužih, najvećih ali i najstarijih naftovoda kojim se crno zlato transportuje iz Republike Tatarstan čiji je glavni grad Kazanj ka istoku. Dužina je oko 4.000 kilometara. Izgrađen je još za vreme Hladnog rata kako bi se snabdevao tadašnji SSSR ali i saveznici. Danas je u vlasništvu državne kompanije „Transnafta”. Naftovod „Družba” od Tatarstana ide ka Belorusiji a potom preko Poljske do Nemačke. Drugi krak transportuje naftu preko teritorije Ukrajine. Odatle jednim delom crno zlato dolazi do Slovačke i Češke, a drugim do Mađarske i Hrvatske.
