Vinogradi su odavno obeležje ruralnih područja Evrope i simbol njenog znanja i umeća, ali carine i dažbine iz SAD i Kine stavljaju ovaj sektor pod veliki pritisak. Poslanik Evropskog parlamenta (S&D, Francuska), potpredsednik Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj (AGRI) i kopredsedavajući Intergrupe za vino, kvalitetne prehrambene proizvode i žestoka pića.
Evropski sektor vina i žestokih pića našao se u samom središtu globalnog trgovinskog rata: kineske mere odmazde na evropske tarife za električna vozila direktno su pogodile ovu industriju, dok sveobuhvatni trgovinski rat predsednika SAD Donalda Trampa nije doneo nikakvo olakšanje.
Ovaj sektor predstavlja izvoznog giganta. Evropska unija godišnje izvozi skoro 30 milijardi evra alkoholnih pića, što čini gotovo polovinu od 63,4 milijarde evra suficita u agro-prehrambenoj trgovini EU u 2024. godini.
Negativna strana je što kada rivalske sile žele da pogode Evropu tamo gde je najosetljivija, sektor vina i žestokih pića često postaje prva meta. U julu je Kina uvela antidamping dažbine do 34,9% i odredila minimalne cene za određene brendove konjaka, nakon istrage pokrenute ubrzo pošto je EU objavila svoje tarife na električna vozila.
U Sjedinjenim Državama, evropska industrija vina i žestokih pića nije bila izuzeta od carina, te je potpala pod opšti režim od 15% koji je Tramp jednostrano nametnuo. Iako se to nekima može učiniti prihvatljivim u odnosu na pretnje tarifama od 200%, kada se tome doda uticaj slabe vrednosti dolara, ukupni trošak ostaje izuzetno visok za sektor u kojem 30% izvoza zavisi upravo od američkog tržišta.
Suočen sa ovakvim pritiscima, sektor vina i žestokih pića zaslužuje ekonomsku podršku EU kao veliki privredni akter i sastavni deo evropske kulture, posebno u južnim regionima gde vinova loza oblikuje i pejzaže i ekonomije.
Trgovinska politika EU ne bi smela da usvaja strategije koje flagship izvozni sektor pretvaraju u glavnu žrtvu. Nema mnogo smisla uključivati američka vina i žestoka pića, naročito burbone, na listu evropskih kontramera kada naš trgovinski suficit u ovom sektoru prelazi osam milijardi evra. Ne živimo u svetu u kojem bi predsednik Tramp posebno ciljao evropske digitalne platforme, jer su globalni lideri u tom sektoru američki. Takvim pristupom EU puca sama sebi u nogu.
Podrška industriji u tranziciji
Novi nivo pojačane nesigurnosti doveo je stres u industriji vina i žestokih pića do vrhunca, a kompanije svih veličina već su bile pod pritiskom i pre eskalacije trgovinskog rata. Globalna potrošnja vina opada, posebno crnog. Istovremeno, vinogradari su izloženi izazovima klimatskih promena, uključujući širenje bolesti vinove loze, poput flavescence dorée.
Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) pomogla je sektoru da se izbori sa viškovima proizvodnje, kako kroz strukturne mere poput pomoći za čupanje starih zasada, tako i kroz urgentne mehanizme poput krizne destilacije. Geografske oznake, koje obuhvataju više od 80% evropskih vina (91% u Francuskoj), garant su kvaliteta i podržale su rast sektora tokom proteklih pola veka.
U martu je Evropska komisija predložila novi zakonodavni paket o vinu, za koji ću ja biti izvestilac u ime grupe socijalista i demokrata (S&D). Predlog predstavlja korak u dobrom pravcu jer vraća subvencije za čupanje starih zasada (zamena neprofitabilnih vinograda drugim kulturama) u instrumente ZPP-a, nakon što su ukinute 2008. godine. Ipak, moramo ići dalje, ograničavajući obavezu država članica da svake godine povećavaju vinogradske površine za 1%.
Povećanje finansijskih resursa za promociju i davanje veće ekonomske slobode proizvođačkim udruženjima koja upravljaju geografskim oznakama takođe je ključno, jer bi im omogućilo da daju preporuke o cenama grožđa i da upravljaju ponudom.
Vinova loza oblikuje i pejzaže i ekonomiju mnogih evropskih regiona. Izvrsnost evropskih vina priznata je širom sveta. Dok se borimo protiv prekomerne potrošnje, vina i žestoka pića zadržavaju važno mesto u društvenom životu i kulturi. EU sada mora da brani vina i žestoka pića kao ključni element evropske tradicije i identiteta.
