Tržište elektronskih cigareta i vejpova je već godinama u vrtoglavom rastu, a sa upotrebom raste i otpad. U pitanju je opasan elektronski otpad koji se teško reciklira, a neke od zagađujućih komponenti e-cigareta će vas verovatno iznenaditi.
Pre nekoliko godina su na velika vrata na globalno tržište ušle – elektronske cigarete, kako za višekratnu tako i one za za jednokratnu upotrebu, takozvani vejpovi. To su elektronski uređaji napunjeni tečnošću, koja se zagreva i pretvara u paru, a pušačima neretko služe i da prenebregnu zabrane pušenja u zatvorenim prostorima poput aerodroma i tržnih centara.
Ovo tržište raste neverovatnom brzinom: 2011. elektronske cigarete koristilo je 7 miliona odraslih da bi se do 2021. godine njihov broj uvećao preko deset puta, na 82 miliona.
Međutim, kada se e-cigareta iskoristi ili pokvari, bilo to posle 400, 600, 800 ili šest hiljada puff-ova (odnosno pojedinačnih uvlačenja), ona se odbacuje. Tako se stvara novi vid opasnog otpada, koji je istovremeno i plastični i elektronski, i to u ogromnim količinama: kako su proračunale Ujedinjene nacije, godišnje se iskoristi 844 miliona vejpova, što je otprilike jednako težini šest Ajfelovih kula.
Ali, tema e-cigareta je baš poput njihovog sastava, dosta složenija od toga kako se čini na prvi pogled.
Osnovno pitanje je: šta se sa ovim đubretom dešava – da li se elektronske cigarete recikliraju ili skončavaju na smetlištima širom sveta, doprinoseći zagađenju?
„To su sada mahom jednokratni uređaji“, objašnjavaGojkan Stojinović, ekspert za upravljanje otpadom.
„Dakle, u samom startu se tako mogu i posmatrati kao potpuno neekološki“.
Razgovarali smo i sa Nikolom Egićem, predsednikom udruženja reciklera Srbije, koji kaže da je problem sa elektronskim cigaretama dublji od toga.
„Dizajn e-cigareta ne omogućava lako rastavljanje, a pojedini delovi nisu reciklabilni što usložnjava i poskupljuje njihov tretman“, objašnjava Egić.
Gojkan Stojinović dodaje da recikliranje e-cigareta zahteva obiman „ručni” rad njihovog rasklapanja na delove:
„Nije mi poznato da neko kod nas ima liniju koja bi uopšte imala mogućnost da ove uređaje reciklira“
Proces reciklaže elektronskih cigareta je zahtevan, a odlaganje na deponije nanosi višestruku štetu životnoj sredini, počev od plastike do mnogih drugih komponenti u njihovom sastavu. Jedna od njih je i litijum.
Jednokratni vejp u proseku sadrži oko 0,15 grama litijuma. Iako je to relativno mala količina, s obzirom na broj elektronskih cigareta koji se iskoristi u toku godine, kumulativno nastaju nezanemarljive količine.
Kako je procenila britanska neprofitna organizacija Materijal fokus, u Ujedinjenom Kraljevstvu se svake godine kupi pola milijarde e-cigareta uključujući uređaje koji se pune i jednokratne, od čega se oko trećine baca.
I možda još bitnije: bacanjem elektronskih cigareta, Britanci godišnje bace i oko 23 tone litijuma, od toga 10 tona od jednokratnih vejpova. To je ekvivalentno količini koja se iskoristi pri proizvodnji baterija za 2.884 električnih vozila.
„Litijumske baterije koje su opasan otpad imaju najveći negativan uticaj, i ne bi smele da se deponuju“, naglašava Gojkan Stojinović.
„Povrh toga, one predstavljaju realan i visok rizik od požara, kako na deponijama, tako i u reciklažnim centrima, u vozilima, pa čak i u posudama na javnim površinama u koje budu bačene“.
Kako navodi Gojkan Stojinović, pored litijuma, e-cigarete sadrže i kompozite plastike, polikarbonate, ABS i slično.
„Zatim, tu su metalni elementi, štampana kola i materijali kao što je vata ili sintetički materijali, poput sunđera, koji se natapaju tečnošću kada su u pitanju vejp proizvodi. U tragovima ima i PG (propylene glycol), VG (vegetable glycol), nikotina, arome…“
Međutim, ako se elektronskim cigaretama upravlja odgovorno, na kraju se dobiju vredni materijali.
Kompanija Veolia u Severnoj Americi je recikliranjem 1,13 miliona setova za elektronske cigarete izdvojila preko 30 hiljada kilograma plastike, oko 20 hiljada kilograma žice, 24 hiljade kilograma litijum-jonskih baterija i isto toliko punjača.
Jedna od prepreka za odgovornije upravljanje e-cigareta mogla bi da bude i svest ljudi.
Naime, kako pokazuje istraživanje američke neprofitne organizacije Trut inišijativ, sprovedeno među osobama od 15 do 24 godine starosti koje koriste jednokratne vejpove, korisnici nisu motivisani ili dovoljno osvešćeni da ih da ih odnesu na odgovarajuća reciklažna mesta.
Rezultati su obeshrabrujući: samo osam odsto ispitanika prosleđuje svoje uređaje u postrojenja za recikliranje elektronskog otpada nakon upotrebe.
Za Srbiju ne postoje konkretni podaci za količine otpada od e-cigareta
„Ne postoji posebno praćenje postupanja sa ovom vrstom otpada, ali je nesumnjivo da se organizovano sakupi samo manji deo“, otkriva Nikola Egić, predsednik Udruženja reciklera.
Iz Uprave za duvan, koja se nalazi u sklopu Ministarstva finansija, rečeno nam je da do sada nisu prikupljani podaci o broju elektronskih cigareta koje se godišnje plasiraju kod nas, ali je moguće da će se u budućnosti to promeniti.
„Kada nemate konkretne podatke, ne možete da planirate gotovo ništa od operative, logistike, kapaciteta, a to vas onda ostavlja da nagađate i rešavate u našem stilu ‘štap i kanap‘. Nijedan ozbiljan investitor ili preduzetnik neće krenuti u avanturu bez konkretnih podataka i analize, osim ponekog entuzijaste“, ocenjuje Gojkan Stojinović.
Drugim rečima, tačne brojke vezane za e-cigarete za sada nam ostaju nepoznanica što može da bude demorališuće za pokretanje biznisa. Ipak, Program za upravljanje otpadom daje uvid u širu sliku.
Kako se procenjuje, na tržište Srbije godišnje se plasira oko 60 hiljada tona električnog i elektronskog otpada, dok podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je tokom 2020. godine ponovo iskorišćeno 41.716 tona električnog i elektronskog otpada. Ali uz jednu bitnu ogradu: kako se navodi u Programu, „postoji malo podataka o količini generisanog i sakupljenog otpada od električne i elektronske opreme“.
Upravo je sakupljanje prvi korak ka reciklaži, ali izgleda da nam je u Srbiji upravo to kamen spoticanja, i da zbog toga propuštamo prilike da recikliramo više e-otpada.
Iako postoje prodajna mesta na kojima možete odložiti vejpove na reciklažu, slovo zakona izgleda i dalje nije dovoljno oštro.
„Nažalost, podzakonski akt koji reguliše ovaj tok otpada nedovoljno jasno definiše odgovornost i ulogu distributera, odnosno trgovaca. Potrebno je jasno utvrditi njihovu ulogu i obaveze, sa jedne, i osloboditi ih obaveza u pogledu ishodovanja dozvola i izveštavanja, sa druge strane, kako bi se omogućilo da ovaj kanal sakupljanja postane dominantan, a da se pritom ne ugrozi poslovanje ovih privrednih subjekata“, ocenjuje Egić.
Samo pojedini distributeri uspostavili sakupljanje po sistemu jedan-za-jedan, što znači da pri kupovini novih e-cigareta prodavcu treba da predate stari uređaj.
Prema saznanjima Gojkana Stojinovića, uvoznici elektronskih cigareta i opreme imaju obavezu plaćanja naknade za posebne tokove otpada zato što stavljaju na tržište kako ambalažu, tako i plastiku i baterije.
„Koliko njih se ovoga pridržava, nisam siguran“.
S obzirom na veliki rast interesovanja za e-cigarete, pretpostavlja se da će vrednost ovog tržišta na globalnom nivou skočiti sa 28 milijardi dolara u 2022. godini na preko 128 milijardi u 2030. godine.
