Prema nedavnom izveštaju organizacije The Truth Initiative, duvanska industrija ulaže značajna sredstva u promociju svojih proizvoda na prodajnim mestima širom sveta, putem izložbenih prostora i reklama. U 2014. godini, duvanska industrija je potrošila preko 270 miliona dolara na ovu strategiju.
Duvanske kompanije nude maloprodajnim objektima podsticaje za reklamiranje svojih proizvoda, a mnogi trgovci koriste ove pogodnosti. Većina prodavnica učestvuje u najmanje jednom programu podsticaja duvanskih kompanija, a skoro četiri od pet trgovaca koji učestvuju navode da duvanske kompanije nadgledaju raspored marketinških materijala u njihovim prodavnicama. Istraživanja su pokazala da 96% prodavnica koje prodaju cigarete, uključujući benzinske pumpe, prodavnice mešovite robe i duvanske prodavnice, imaju najmanje jedan marketinški predmet vezan za duvan, pri čemu prosečno po radnji ima 29,5 takvih predmeta. Ovi predmeti uključuju brendirane znakove, izložbene prostore, police i funkcionalne elemente poput otirača za vrata.
„Duvanski zid moći“ (power wall) – deo iza kase gde su koncentrisane reklame za duvan i izloženi duvanski proizvodi – izuzetno je važan alat industrije za promociju u maloprodajnom okruženju. Studija korišćenjem mobilne tehnologije za praćenje očiju otkrila je da je 72% kupaca, bez obzira na to da li puše ili ne, usmerilo pogled na ovaj deo prodavnice tokom perioda odabira proizvoda i plaćanja. Takođe, 96% ispitanika u anketi nakon kupovine izjavilo je da su primetili neku marku cigareta, dok je 64% moglo da opiše određeni deo „duvanskog zida“ ili se seti promotivne ponude.
Mladi su često izloženi promociji duvanskih proizvoda u prodavnicama. U prodavnicama u kojima adolescenti često kupuju zabeleženo je više reklama za cigarete nego u drugim prodavnicama iste zajednice. Istraživanja pokazuju da mladi koji su češće izloženi reklamama za duvan na prodajnim mestima imaju veću verovatnoću da pređu iz statusa nepušača u eksperimentalno pušenje. Takođe, utvrđeno je da su mladi koji često idu peške u školu i usput prolaze pored prodavnica koje prodaju duvanske proizvode, posebno benzinskih pumpi i prodavnica mešovite robe, u većem riziku da postanu pušači cigareta, e-cigareta i cigara, verovatno zbog učestalijeg izlaganja reklamama kako na spoljašnjosti tako i unutar prodavnica.
Prodavnice mešovite robe, u kojima 70% mladih kupuje najmanje jednom nedeljno, snažno promovišu duvanske proizvode. Ove prodavnice imaju najviše reklama za duvan i prodaju više cigareta nego bilo koja druga vrsta maloprodajnog objekta. Prodaja cigareta čini trećinu svih kupovina u ovim prodavnicama. Oko 92% prodavnica mešovite robe ima barem jednu reklamu ili izložbeni prostor sa duvanskim brendom, a većina mladih u SAD izjavljuje da često ili stalno primećuju reklame i promocije duvanskih proizvoda prilikom posete ovim prodavnicama.
Duvanske kompanije ciljano plasiraju reklame osobama sa nižim prihodima i obrazovanjem kroz oglase na prodajnim mestima. U prodavnicama u rasno raznolikim i siromašnijim četvrtima češće se nalaze reklame za duvanske proizvode. Promocija bezdimnih duvanskih proizvoda češća je u ruralnim naseljima i četvrtima sa većinskim belim stanovništvom. U Kaliforniji je primećeno da za svakih 10% povećanja broja crnih srednjoškolaca u nekom naselju, raste i broj reklama za mentol cigarete za 5,9%, dok su promocije Newport cigareta 50% učestalije. Ova strategija može objasniti zašto je u SAD čak 88,5% crnih pušača starijih od 12 godina korisnici mentol cigareta.
Istraživači iz organizacije The Truth Initiative tvrde da bi ograničavanje promocije duvanskih proizvoda na prodajnim mestima donelo značajne koristi za javno zdravlje. Nedavna studija modeliranja sugeriše da bi zabrana izlaganja duvanskih proizvoda i reklama u maloprodajnom okruženju u SAD smanjila stopu pušenja za oko 16% do 2065. godine, čime bi se sprečilo približno 630.000 smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem, 215.000 slučajeva niske porođajne težine novorođenčadi, 140.000 prevremenih porođaja i 1.900 slučajeva sindroma iznenadne smrti odojčadi (SIDS).
