Evropska komisija želi da do 2040. godine ima “generaciju bez duvana”, zbog čega traži strože sprovođenje propisa o duvanskim proizvodima. Broj pušača, međutim, i dalje nastavlja da raste, prema istraživanju medicinskog časopisa Lanset.
Na osnovu podataka iz 204 zemlje, istraživanje je pokazalo da se udeo stanovnika koji puše značajno smanjio od 1990. godine, ali da se zbog rasta svetske populacije uveliko povećao ukupan broj pušača.
Iako je u zemljama EU zabeležen blagi pad procenta pušača od 2006, EK i dalje ukazuje da je potrebno uložiti više napora.
Novi Evropski plan za borbu protiv raka predviđa stvaranje “generacije bez duvana” do 2040.
Duvan se smatra “najvećim pojedinačnim rizikom po zdravlje koji se može izbeći” u EU, a koji je uzrok raka kod 27% obolelih.
Evropska komesarka za zdravlje Stela Kirjakides izjavila je 31. maja, na Svetski dan bez duvana, da je jasan cilj da se “stvori generacija bez pušača u Evropi”, odnosno da za 20 godina manje od 5% građana EU koristi duvan. Danas u EU puši oko 25% stanovnika.
“Zakonodavstvo EU o duvanu je očigledno imalo pozitivan uticaj na stopu pušenja u EU, ali da bi postigli naš cilj, moramo sebi postaviti više ciljeve. Predstojeća revizija Direktive o duvanskim proizvodima biće važan deo tog posla”, rekla je Kirjakides.
EK je 20. maja objavila prvi izveštaj o Direktivi o duvanskim proizvodima, kojom su uvedena uvećana zdravstvena upozorenja, sistem praćenja i provere, zabrana karakterističnih aroma, regulacija elektronskih cigareta.
Direktiva, koja je stupila na snagu 2016, doprinela je boljoj kontroli duvana i unapređenju javnog zdravlja, navedeno je u izveštaju EK, ali je ocenjeno da i dalje ima prostora za poboljšanje u određenim oblastima kao što je obeležavanje proizvoda, procena sastojaka, prekogranična prodaja na daljinu i novi proizvodi.
Uprkos uvedenim merama, istraživanje časopisa Lanset je pokazalo da je nekoliko evropskih zemalja imalo najveću konzumaciju duvana po osobi 2019, a na vrhu liste su Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska, Slovenija i Grčka.
Zemlje centralne i istočne Evrope, zajedno sa regionima istočne Azije, imaju visoku stopu smrti kod muškaraca čiji se uzrok može pripisati pušenju.
Žene u četiri evropske zemlje, Srbiji, Crnoj Gori, Danskoj i Grenlandu, imaju stopu smrti zbog pušenja veću od 180 na 100.000 žena.
EK je u izveštaju o Direktivi navela da je potrebno videti poboljšanje u primeni propisa na nacioalnom nivou i bolje razmatranje tržišnih kretanja, kao što je pojava novih duvanskih proizvoda.
“Moramo da osiguramo strože sprovođenje zakona EU o duvanu, posebno u pogledu prodaje maloletnicima i kampanja o prestanku pušenja”, izjavila je Kirjakides, dodajući da je praćenje trendova novih proizvoda posebno važno za zaštitu mladih.
Prema istraživanju Lanset, 89% novih pušača postane zavisno do 25. godine, zbog čega je zaštita mladih od nikotinske zavisnosti tokom tog kritičnog perioda presudno za eliminisanje upotrebe duvana među pripadnicima naredne generacije.
“Ako osoba ne postane redovni pušač do 25. godine, malo je verovatno da će postati pušač. To predstavlja kritični prozor mogućnosti za intervencije koje mogu da spreče mlade da počnu da puše i da poboljšaju njihovo zdravlje tokom ostatka života”, izjavio je jedan od autora studije.
Istraživanje je pokazalo da u više od polovine zemalja nije bilo napretka u smanjenju pušenja među mladima starosti od 15 do 24 godine.