Cene nafte i gasa su eksplodirale, pa grejanje na toplotnu pumpu mnogima u Nemačkoj deluje kao pametna alternativa. Uz to, na pomolu su i izdašne državne subvencije. Šta kažu stručnjaci?
Vodeći nemački proizvođač uređaja za klimatizaciju i grejanje „Fisman“ (Viessmann) najavio je početkom maja da će dodatno investirati milijardu evra u toplotne pumpe, koje greju domove bez ekološkog balasta ugljen-dioksida. Ta firma koja ima 13.000 zaposlenih širom sveta, prošle godine je zabeležila porast obrta u tom segmentu za 41 odsto, a ukupno je to 21 procenat ili 3,4 milijarde evra, piše DW,
Sve to pokazuje da postoji generalni trend prelaska na električne toplotne pumpe. Nemačka vlada to podržava izdašnim subvencijama, jer se tako smanjuje emisija ugljen dioksida štetnog po klimu.
Međutim, toplotne pumpe su skuplje od sistema koji se baziraju na sagorevanju gasa ili lož-ulja – tehnologija je zahtevna, a konstrukcija složena. Najvažnije komponente nalaze se izvan zgrade koja se greje, a sama zgrada, osim toga, mora da ima dobru izolaciju.
„U skoro svim slučajevima neophodne su građevinske prepravke, a često i energetsko saniranje spoljnih zidova. Tako se brzo dođe do investicione sume od više desetina hiljada evra“, objašnjava Tomas Auer, profesor za tehnologiju u zgradama i ekološki korektnu gradnju na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.
U Nemačkoj do 35 odsto troškova ugradnje toplotne pumpe u starije objekte preuzima država, a ako se zamenjuje grejanje na lož-ulje, čak i 45 odsto. Velikim delom se nadoknađuje i honorar za sertifikovano energetsko savetovanje. Zato je, između ostalog potražnja za toplotnim pumpama trenutno tako velika, pa mušterije moraju dugo da čekaju na energetske stručnjake i majstore.
Ruska invazija u Ukrajini je, zbog povećanja troškova energenata, dovela do toga da se intenzivno razmišlja o odustajanju od grejanja na gas ili lož-ulje. Pitanje je ipak da li toplotne pumpe zaista mogu bar delimično da reše probleme sa energijom?
„Odgovor je jednostavan: toplotne pumpe, ako u njih ubrojimo i hibridne pumpe na gas i struju, mogu potpuno da zamene današnja tehnološka rešenja za grejanje“, saopštava EHPA, udruženje evropskih proizvođača toplotnih pumpi sa sedištem u Briselu. Generalni sekretar Udruženja Tomas Novak kaže da to važi i za novogradnju i za starije zgrade.
Ključni element energetskog zaokreta
Kristijan Štolte koji radi za Nemačku agenciju za energiju (dena) smatra da su toplotne pumpe centralni element za uspeh energetskog zaokreta. „Toplotne pumpe koriste obnovljivu energiju i u stanju su da od jedne merne jedinice električne energije proizvedu tri do četiri takve jedinice toplotne energije“, kaže Štolte.
On ujedno dodaje da su od 21 miliona toplotnih uređaja u nemačkim zgradama, za sada samo 1,2 miliona njih toplotne pumpe, a ostatak radi na gas ili naftne derivate. Za deklarisane klimatske ciljeve do 2030. potrebno je imati 4,5 do 6 miliona toplotnih pumpi.
„Godine 2021. instalirano je 154.000 toplotnih pumpi i to je 28 odsto više nego u 2020. Ipak, tempo se mora pojačati“, kaže Štolte.
