Autor: Global Center for Good Governance in Tobacco Control
Smrt četrnaestogodišnjeg dečaka u Bugarskoj početkom 2025. godine pokrenula je jednu od najžešćih javnih rasprava o elektronskim cigaretama u toj zemlji. Nakon što je dečak pao sa prozora sedmog sprata usled teške reakcije na elektronsku cigaretu koja je sadržala sintetičku supstancu sličnu marihuani, bugarska javnost zahtevala je hitnu reakciju države.
Pod pritiskom javnosti, bugarski parlament je u roku od nekoliko nedelja jednoglasno usvojio prvi nacrt zakona kojim je bilo predviđeno potpuno ukidanje svih vrsta elektronskih cigareta.
Međutim, u zakonodavni proces ubrzo se uključila bugarska filijala Američke privredne komore (AmCham). Organizacija je parlamentarnom odboru uputila četvorostranično pismo u kojem se usprotivila potpunoj zabrani elektronskih cigareta, koristeći argumente koji se često mogu čuti i od predstavnika duvanske industrije.
Izvršni direktor Američke privredne komore u Bugarskoj, Ivan Mihajlov, naveo je da bi potpuna zabrana podstakla razvoj crnog tržišta i smanjila budžetske prihode od legalne prodaje elektronskih cigareta. Istovremeno je pohvalio međunarodne duvanske kompanije koje posluju u Bugarskoj, ističući da uredno plaćaju poreze i sprovode društveno odgovorne projekte.
Ovaj slučaj predstavlja samo jedan od primera koji su analizirani u novoj studiji objavljenoj u stručnom časopisu BMJ Tobacco Control. Istraživanje, koje su sproveli stručnjaci Globalnog centra za dobro upravljanje u kontroli duvana sa sedištem u Bangkoku, pokušalo je da proceni u kojoj meri američke privredne komore širom sveta zastupaju interese duvanske industrije.
Autori su analizirali rad 103 Američke privredne komore (AmCham) i utvrdili da njih 80 među članovima ima duvanske kompanije. U najmanje četvrtini tih organizacija rukovodeće ili počasne funkcije obavljaju direktori ili visoki predstavnici duvanske industrije, dok je većina komora između 2010. i 2025. godine zauzela najmanje jedan stav koji je bio u skladu sa interesima proizvođača duvana.
Bugarski slučaj
Prema nalazima istraživanja, konačan tekst bugarskog zakona značajno je ublažen u odnosu na prvobitni predlog. Umesto potpune zabrane, usvojene su mere kojima su zabranjene samo jednokratne elektronske cigarete, dok su punjivi uređaji ostali dozvoljeni.
Takvo rešenje pogodovalo je proizvođačima poput kompanija Imperial Brands i British American Tobacco, koje su članice Američke privredne komore u Bugarskoj. Istovremeno, zakon nije uveo ograničenja za voćne i slatke arome, za koje brojna istraživanja pokazuju da predstavljaju jedan od glavnih razloga zbog kojih mladi počinju da koriste elektronske cigarete.
Dugogodišnji obrazac delovanja
Autori studije podsećaju da ovo nije prvi put da su aktivnosti američkih privrednih komora izazvale pažnju javnosti.
Još pre deset godina kompanija CVS Health napustila je članstvo u Američkoj privrednoj komori SAD nakon što je istraga lista The New York Times ukazala na lobističke aktivnosti njenih međunarodnih filijala u zemljama poput Nepala i Urugvaja.
Posebnu težinu ovim organizacijama daje činjenica da su američke ambasade često institucionalno povezane sa njima. Diplomate redovno učestvuju kao počasni predsednici ili govornici na njihovim događajima, što im, prema autorima istraživanja, daje određeni institucionalni autoritet.
Istraživači ocenjuju da takva pozicija može biti problematična, posebno imajući u vidu odredbe Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana (FCTC), koju su ratifikovale Bugarska i još 184 države. Konvencija predviđa da zdravstvena politika treba da bude zaštićena od uticaja duvanske industrije.
Meri Asunta, jedna od autorki istraživanja i direktorka istraživanja i zagovaranja u Globalnom centru za dobro upravljanje u kontroli duvana, ocenjuje da ovakve aktivnosti doprinose ponovnoj društvenoj legitimaciji duvanske industrije.
Širi poslovni legitimitet
Dodatni uticaj američkih privrednih komora proizlazi iz činjenice da okupljaju veliki broj kompanija iz različitih sektora privrede.
Na primer, u Bugarskoj je među članicama čak pet od deset najvećih privatnih poslodavaca, što stavovima komore daje znatno veću poslovnu težinu nego kada bi ih iznosile isključivo duvanske kompanije.
Ni Američka privredna komora SAD niti njena bugarska filijala nisu odgovorile na pitanja autora istraživanja. Na zvaničnoj internet stranici Američka privredna komora SAD navodi da su AmCham organizacije deo njene međunarodne mreže, ali da funkcionišu kao nezavisna i neprofitna poslovna udruženja.
Potvrda iz same industrije
Sama duvanska industrija ne krije značaj koji pridaje ovim organizacijama.
Na internet stranici Američke privredne komore Malezije, Naem Šabab Kan, direktor poslovanja kompanije Philip Morris International za Maleziju i Singapur i član upravnog odbora tamošnje komore, izjavio je da komora kompanijama pruža kredibilitet, veći domet i platformu za zastupanje interesa koju pojedinačne kompanije teško mogu same da ostvare.
Oblikovanje javnih politika
Prema istraživanju, aktivnosti komora ne svode se samo na direktno lobiranje prilikom donošenja zakona.
One učestvuju i u oblikovanju javnog diskursa o pitanjima važnim za duvansku industriju. Kao primer navodi se borba protiv ilegalne trgovine duvanskim proizvodima.
Svetska zdravstvena organizacija ranije je upozorila da duvanska industrija i njeni partneri često preuveličavaju razmere ilegalnog tržišta kako bi osporili povećanje akciza.
U Ukrajini je Američka privredna komora 2023. godine organizovala konferenciju o ilegalnoj trgovini na kojoj su učestvovali poslanici, predstavnici ministarstava, kompanije Japan Tobacco International i istraživačka kuća Kantar. Kasnije su ukrajinske institucije u više zvaničnih dokumenata koristile podatke kompanije Kantar prilikom procene obima krijumčarenja duvana.
Promocija proizvoda smanjenog rizika
Studija ukazuje i na aktivnosti kojima se promoviše koncept prelaska sa klasičnih cigareta na proizvode sa potencijalno smanjenim rizikom.
U Maleziji je Američka privredna komora organizovala događaj u prostorijama kompanije Philip Morris International na kojem su članovi mogli da se upoznaju sa strategijom kompanije usmerenom ka proizvodima bez sagorevanja, uključujući demonstraciju uređaja IQOS.
Ni američke privredne komore u Ukrajini i Maleziji nisu odgovorile na zahteve istraživača za komentar.
Primer Srbije
Posebno poglavlje studije odnosi se na Srbiju.
Autori navode da je na internet stranici Američke privredne komore Srbije, u rubrici posvećenoj zaštiti životne sredine i društvenoj odgovornosti, objavljen tekst u kojem se ističu napori najveće fabrike cigareta u zemlji da koristi obnovljive izvore energije i štedi vodu.
Istraživači ocenjuju da se na taj način u prvi plan stavljaju ekološke aktivnosti kompanije, dok se u drugi plan potiskuju zdravstvene posledice upotrebe duvana. Prema podacima navedenim u studiji, u Srbiji od bolesti povezanih sa pušenjem godišnje umre oko 18.000 ljudi, dok je fabrika kompanije Philip Morris International prošle godine proizvela oko 28 milijardi cigareta. Philip Morris International ima status pokroviteljskog člana Američke privredne komore Srbije.
Američka privredna komora Srbije odbacila je tvrdnje da predstavlja platformu za popravljanje ugleda duvanske industrije. U pisanom odgovoru, koji je uputio menadžer za komunikacije Nikola Popov, navodi se da objavljivanje proverljivih informacija o korišćenju obnovljive energije, očuvanju voda, sertifikatima i ekološkim standardima ne predstavlja „greenwashing“, odnosno prikrivanje negativnih efekata poslovanja kroz promociju ekoloških aktivnosti.
Preporuke istraživača
Autori studije zaključuju da bi državni organi ubuduće trebalo pažljivije da procenjuju aktivnosti američkih privrednih komora kada one zastupaju stavove povezane sa duvanskom politikom.
U izveštaju se preporučuje da javni funkcioneri, gde je to primenljivo, javno ukažu na veze između Američkih privrednih komora i duvanske industrije, kako bi se očuvala nezavisnost zdravstvenih politika od korporativnog uticaja.
Na kraju istraživanja navodi se i da Globalni centar za dobro upravljanje u kontroli duvana, koji je sproveo analizu, finansijsku podršku dobija od fondacije Bloomberg Philanthropies, jednog od najvećih svetskih finansijera programa za kontrolu upotrebe duvana.
