Baš kao što su nekadašnje duvanske kompanije znale da truju ljude, današnji giganti društvenih mreža svesno truju društvo i politiku — šireći laži i podstičući podele zarad profita.
U savremenom informacionom dobu, kompanije koje upravljaju društvenim mrežama ponašaju se nimalo drugačije od nekadašnjih proizvođača duvana. Njihovi interni podaci — koje sve češće potvrđuju i nezavisna istraživanja — jasno ukazuju na to da sadržaji koji izazivaju najjače emocije, poput besa i gađenja, imaju najveće šanse da postanu viralni, bez obzira na njihovu istinitost. I što je najvažnije — takav sadržaj donosi najviše novca.
Umesto da se suprotstave lažnim i štetnim informacijama, ove kompanije su odlučile da ih podstiču, stavljajući profit ispred ogromnih društvenih posledica. To nije novo otkriće — još nakon američkih izbora 2016. godine, društvene mreže bile su označene kao glavni kanali širenja dezinformacija. Odgovor tehnoloških giganata bio je pun lažne pokajnosti: Facebook je, na primer, ponosno najavio partnerstva sa organizacijama za proveru činjenica. No, suštinski, malo se toga promenilo.
Današnji tehnološki lideri ponašaju se kao nekadašnje duvanske kompanije koje su javno izražavale zabrinutost zbog štetnosti cigareta, a iza kulisa nastavile agresivno da ih plasiraju. Sa sve većom političkom polarizacijom, više ni ne glume da ih je briga.
Mark Zakerberg, direktor kompanije Meta, u januaru je izjavio da će se odustati od provere činjenica, jer je, navodno, dovela do „prevelike cenzure“. Elon Mask sebe naziva „apsolutistom slobode govora“. No, i jedan i drugi deluju u potpunoj suprotnosti s tim izjavama — Meta pokušava da ućutka bivšu direktorku koja je otkrila unutrašnje prakse kompanije, dok Mask cenzuriše kritičare na mreži X, uključujući i opozicione glasove u Turskoj.
Profitiranje na strahu i podelama
Društvene mreže danas se predstavljaju kao čuvari slobode izražavanja. TikTok se poziva na pravo na slobodu govora kako bi izbegao prinudnu prodaju u SAD-u. Meta tvrdi da je proveravanje činjenica „gušilo slobodu izražavanja“. Ali — u čijem interesu?
Istina je da ove platforme ostvaruju enorman profit na osnovu širenja dezinformacija. Lažne vesti o zdravlju, politici, migrantima — sve to doprinosi daljoj polarizaciji i širenju panike. Genocid nad Rohinjama u Mjanmaru 2018. godine započeo je upravo na Facebooku. U Velikoj Britaniji prošle godine, objave na X-u, Facebooku i Telegramu izazvale su nasilne napade na migrante. Na TikToku je video u kojem se savetuje korišćenje varikine za „čišćenje organizma“ pogledan 1,8 miliona puta.
Evropa reaguje, Amerika ćuti
Dok Evropa pokušava da uvede odgovornost za vlasnike društvenih mreža, u Sjedinjenim Američkim Državama borba protiv dezinformacija gotovo da je ugašena. YouTube, X i drugi ukidaju timove za proveru sadržaja, dok teorije zavere nesmetano kruže.
Ovakvo ponašanje prati već viđen obrazac — isti onaj koji je koristila duvanska industrija. Umesto da priznaju štetu i preduzmu mere, kompanije su godinama ulagale u opstrukciju naučnih dokaza i borbu protiv regulacije. Jedan sada već ozloglašeni interni dopis jedne duvanske kompanije iz 1960-ih otkriva strategiju: „Sumnja je naš proizvod.“
Danas, umesto što trujemo pluća — trujemo svest. Sve više ljudi informacije ne dobija iz medija, već sa društvenih mreža, od influensera koji ne podležu nikakvim profesionalnim standardima. Istraživanja pokazuju da petina Amerikanaca vesti dobija od influensera, dok čak 42% mladih u Evropi koristi TikTok i Instagram kao glavni izvor informacija.
U poslednje dve decenije, društvene mreže su potisnule tradicionalne medije — bez odgovornosti, bez uređivačke etike, ali sa jasnim ciljem: što više klikova, što više novca, bez obzira na posledice.
