Od februara 2022. do danas samo za ove potrošače cena se nije menjala i iznosi 179 dinara, što je u pojedinim mesecima bilo i do 43 dinara niže u odnosu na onu koju su ostali plaćali na pumpama, piše “POlitika”.
Prosečna maloprodajna cena evrodizela u 2024. godini je bila 199,12 dinara za litar, a benzina BMB 95 185,51 dinar. U januaru ove godine dizel se prodavao za 195, a poslednjih dana ove godine za dva dinara skuplje. Najviša cena evrodizela je bila sredinom jula kada se točio za 208 dinara, a najniža od 190 dinara krajem avgusta ove godine.
Kada je reč o ceni benzina, ona je na početku ove godine iznosila 174 dinara, a poslednjih dana decembra se toči za 180. Najvišu cenu benzin je imao početkom maja kada se prodavao za 202 dinara. Dakle, danas je jeftiniji za 22 dinara nego pre sedam meseci.
Ali je zato od 10. februara 2022. do danas aktuelna ista cena dizela za poljoprivrednike od – 179 dinara za litar. Ova cena, iako određena kao maksimalna maloprodajna cena evrodizela za poljoprivredna gazdinstva, već dve i po godine se ne menja uprkos svim dešavanjima i u veleprodaji i u maloprodaji. Dok se u isto vreme maksimalna maloprodajna cena za sve ostale potrošače od 10. marta 2022. koriguje u skladu sa tržišnim kretanjima na regionalnoj berzi derivata nafte, kursa dolara i zavisnih troškova uvoza, pokazuju podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
– Od svih navedenih parametara, kotacije benzina i dizela na međunarodnom tržištu su imale najveće fluktuacije u toku 2024. godine pa samim tim i najveći uticaj na kretanje cene goriva. Ove godine se značajno menjao i kurs dolara, dok promene zavisnih troškova gotovo da nisu uticale na cenu. Međutim, sve te promene su u godinama pre kriza, ukrajinske i pandemijske, bile sasvim uobičajene, kao produkt promene odnosa između ponude i potražnje. Prema tržišnim podacima o dostupnosti i cenama nafte i derivata nafte, tokom čitave godine nije postojao onaj splet okolnosti, zbog čega su bile uvedene vanredne mere, tako da je vreme da se vratimo baznim načelima slobodne trgovine, kao jedinom garantu dugoročne stabilnosti tržišta – kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS-a.
Na jedno pitanje nismo do sada dobili odgovor ni od države ni od udruženja. Ako se, uzimajući u obzir tržišna kretanja i uz ograničenje maloprodajne marže, svakog petka utvrdi maksimalna maloprodajna cena, koja je, možemo reći, fer, odnosno da će omogućiti normalan rad naftnog sektora, a da će s druge strane potrošačima ponuditi gorivo po najnižoj mogućoj ceni, postavlja se pitanje ko i po kom osnovu pokriva razliku u ceni dizela za poljoprivredu koja sada iznosi 18 dinara za litar, a dostizala je i 43 dinara?
Dizel po povlašćenoj ceni značajno smanjuje troškove poljoprivrede za gorivo i to je sjajno. Međutim po ceni od 179 dinara u poslednjih dve i po godine poljoprivrednici su se gorivom snabdevali gotovo isključivo na benzinskim stanicama NIS-a, jer je jedino ova kompanija i mogla, verovatno crpeći resurse iz nekih drugih oblasti svog poslovanja, da pruži tako velike diskonte na osnovnu tržišnu cenu. Međutim, ova mera je istovremeno unela veliki poremećaj u tržište maloprodaje derivata nafte, što je izazvalo ili zatvaranje ili prodaju mnogih benzinskih stanica u ruralnim sredinama u kojima je udeo potrošnje goriva za poljoprivredu najveći.
Početkom naredne godine u skladu sa Zakonom o akcizama bi trebalo da usledi usklađivanje akciza za indeksom potrošačkih cena u 2024. godini. Za prvih jedanaest meseci prema podacima Republičkog zavoda za statistiku on iznosi 4,1 odsto. Ali ne treba zaboraviti, s obzirom na to da je država kroz kontrolu cena preuzela na sebe utvrđivanje maloprodajne marže, da će i ona biti korigovana u skladu sa realnim rastom troškova. Najveći rast troškova naredne godine će biti posledica povećanja minimalne cene rada.
Obrni, okreni, cene goriva na pumpama u Srbiji su gotovo cele godine bile u samom vrhu u odnosu na cene u zemljama regiona. To se posebno odnosi na evrodizel koji je trenutno skuplji za 56 dinara od onog koji se toči u Severnoj Makedoniji i i 48 dinara skuplji od BiH.
Kada je reč o ceni benzina, on se skuplje toči u Albaniji. U Severnoj Makedoniji je jeftiniji od srpskog za 34,5 dinara, a od onog koji se sipa u BiH za 33,8 dinara.
Razlog zašto je gorivo u Srbiji među najskupljim jesu pored cene nafte i državne dažbine koje čine više od polovine maloprodajne cene goriva.
Akciza na dizel je 69,12 dinara za litar, a na benzin 67,22. Kada se ovome dodaju naknade za obavezne rezerve, energetsku efikasnost, markiranje i monitoring i na sve to obračuna PDV, ukupne dažbine po litri benzina iznose oko 100 dinara i 105 po litri dizela.
