Viši troškovi proizvodnje i distribucije znatno povećali maloprodajne cene vina i smanjili ukupnu tražnju
Globalna potrošnja vina prošle godine pala je na najniži nivo od 1996. jer je inflacija dovela do rekordnih cena, a to je odbilo potrošače koji se već bore sa nižom kupovnom moći, objavila je Međunarodna organizacija za vino (OIV) sa sedištem u Parizu.
Procenili su da je svetska potrošnja u 2023. bila 221 milion hektolitara (mhl), što je pad od 2,6 odsto u odnosu na 2022. i 7,5 odsto u odnosu na 2018, prenosi Rojters.
U ovoj organizaciji smatraju da su na ovakvu situaciju na tržištu najviše uticali geopolitička napetost, posebno rat u Ukrajini i energetska kriza, zajedno s poremećajima u globalnom lancu snabdevanja. To je dovelo do viših troškova proizvodnje i distribucije, što je značajno povećalo maloprodajne cene vina i smanjilo ukupnu tražnju.
Kako se navodi, prošlogodišnji pad potražnje bio je posebno izražen u Kini, a procenjen je na minus 25 odsto.
Tamošnja potrošnja vina naglo je porasla početkom veka u skladu sa rastućom srednjom klasom. Ali je proteklih pet godina pala za više od 60 odsto, uglavnom zbog ograničenja u vezi sa pandemijom i zbog rastućih cena. Kada je reč o trgovini, ukupni obim pao je 6,3 odsto, dok je vrednost trgovine pala 4,7 odsto i iznosi 36 milijardi evra. OIV je dodatno snizio procenu prošlogodišnje proizvodnje vina na 237 mhl, što je 10 odsto ispod proizvodnje iz 2022. i najniže u više od 60 godina.
Kako je objašnjeno, pad proizvodnje posledica je lošeg vremena, uključujući rani mraz, obilne padavine sa jedne i sušu s druge strane te pratećim gljivičnim oboljenjima, kako na severnoj, tako i na južnoj hemisferi.
Agencija podseća da je Italija proizvela 38,3 miliona hektolitara vina, što je najmanja količina od 1950. godine, tj. pad od više od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime je izgubila poziciju vodećeg proizvođača i to je sada Francuska.
Preliminarne procene za ovu godinu kada je reč o proizvođačima sa južne hemisfere ukazuju na oporavak dva najveća proizvođača – Australije i Argentine – države koje su prošle godine pretrpele značajan pad proizvodnje.
Ipak se procenjuje da će i njihova proizvodnja u 2024. biti četiri, odnosno šest odsto ispod petogodišnjeg proseka. Takođe se očekuje i da će Čile zbog vremenskih neprilika treću godinu zaredom proizvesti manje vina.
