Bugarska je uvela taksu od 10 evra/MVh na ruski gas koji prolazi kroz Bugarsku. Mera će najviše pogoditi Srbiju i Mađarsku, a mi istražujemo šta stoji iza ove odluke i kako će ona uticati na građane.
Krajem prošle nedelje, Bugarska je uvela specijalnu “energetsku taksu” od 10 evra/MVh na ruski gas koji prolazi kroz Bugarsku. On je uveden posebnim bugarskim zakonom o sprovođenju sankcija Rusiji zbog invazije Ukrajine.
Očekivano, to je izazvalo oštre reakcije Srbije i Mađarske, koje nastavljaju da uvoze veliki deo “plavog goriva” nastavkom gasovoda Turski tok preko bugarske teritorije, takozvanim Balkanskim tokom, piše Euroacitiv.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković objasnio je za EURACTIV da je bugarski parlament da bi popunio budžet Bugarske iskoristio geopolitičku situaciju u Evropi da zarad sankcionisanja ruskog gasa, uvede taksu koja će najviše pogoditi Srbiju i Mađarsku. On to opisuje kao neprijateljski čin protiv kojeg Srbija može da se bori jedino na sudu.
“Mi ćemo imati stabilan dotok gasa, ali će cena biti veća. Ovo će se, pre svega, odraziti na rentabilnost gradskih toplana, s jedne strane, a s druge na industriju. Od prvog novembra već imamo planirano povećanje cene gasa za 10 odsto i ovo će sada diktirati cenu, pa će račun biti verovatno veći za 20 odsto zbog novih taksi”, kaže Zdravković.
Na pitanje da li Srbija može da smanji zavisnost od ruskog gasa, Zdravković kaže da to ne može čak ni Evropa.
“Prvo Evropa ne može da smanji zavisnost od ruskog gasa jer je naftna infrastruktura mnogo bolje razvijena nego gasna. Evropa mnogo lakše dolazi do drugih energenata, nego do gasa. Što se tiče gasa, postoji mogućnost da stiže iz drugih terminala, ali taj gas je mnogo skuplji. Sa obala Baltika bi bio 2,4 puta skuplji zbog tehnologije prevoza, a što se tiče Mediterana, još više”.
I dok bugarski premijer Nikolaj Denkov tvrdi da ovo nisu mere protiv Srbije i Mađarske, već protiv ruske kompanije Gasprom, iz ove dve zemlje stiže drugačiji narativ od vladajućih struktura.
“Predstoje nam prvi razgovori sa predstavnicima Evropske komisije, Mađarske i Srbije. Predstoji Evropski savet na kome ću imati priliku da razgovaram sa njima. Kažemo da je ova naknada za rusku kompaniju Gasprom, a ne za ove zemlje (Mađarska i Srbija) ili za (bugarsku državnu kompaniju) Bulgartransgaz”, rekao je premijer Nikolaj Denkov.
Istovremeno, Denkov je objasnio da akcije vlade u potpunosti idu u prilog “bugarskim građanima, bugarskoj ekonomiji i nacionalnoj bezbednosti Bugarske”.
Beograd je istakao da je povećanje drastično, a Budimpešta da je u suprotnosti sa evropskom solidarnošću. Naveli su da je odluka Bugarske da uvede porez na ruski gas, koji se isporučuje preko njene teritorije, neprijateljski korak, usmeren protiv Mađarske i Srbije, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.
“Ova nova bugarska regulativa ugorožava bezbedno snabdevanje energijom u Mađarskoj i Srbiji”, navedeno je u zajedničkom saopštenju ministra finansija Srbije Siniše Malog i ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta.
Dodaje se da Evropska unija nije uvela sankcije na isporuke prirodnog gasa iz Rusije, te je argumentacija bugarskog premijera u potpunosti netačna.
Takva odluka, ističe se u saopštenju, podriva evropsku solidarnost i ugrožava energetsku bezbednost, kako zemlje članice Evropske unije, tako i zemlje kandidata.
U međuvremenu, predsednik Rumen Radev, koga protivnici i Ukrajina optužuju da zauzima proruski stav, oštro je kritikovao vladu Bugarske zbog uvođenja takse na ruski prirodni gas, dodajući i sam da ta naknada uništava evropsku solidarnost u slučaju Mađarske i Srbije.
“O kakvoj evropskoj solidarnosti i integraciji govore naši vlastodršci, s obzirom da povećanjem tranzitnih naknada prirodnog gasa pogađaju zemlju koja je članica EU i naš saveznik i partner, kao što je Mađarska, koja je takođe jedan od glavnih investitora u Bugarskoj? Pogođena je i susedna država – Srbija”, rekao je Radev, komentarišući nove tranzitne naknade za ruski gas.
Radev je inače jedan od retkih lidera zemlje članice EU koji nije podržavao vojnu pomoć Ukrajini, protivio se prijemu u NATO, za razliku od drugih zemalja u regionu, a rusku invaziju je često nazivao “sukobom”.
Iz Ministarstva energetike i rudarstva Srbije su za EURACTIV izjavili da ukoliko povećanje taksi na tranzit ruskog gasa koje je uvela Bugarska bude važilo i za Srbiju, to bi nam podiglo cenu gasa dramatično, za dodatnih 100 evra po 1.000 kubnih metara gasa.
Ovo znači za petinu više od trenutne tržišne cene, a pitanje ko će platiti novu taksu još nije rešeno.
“Svakako će se o ovoj temi razgovarati sa predstavnicima mađarske i bugarske države i Srbija će učiniti sve da građani ni na koji način ne budu pogođeni”, navode u pisanom odgovoru za naš porta Kakva je situacija sa zalihama u Srbiji?
Kako ističu, trenutno su sva skladišta gasa popunjena i u Srbiji i u Mađarskoj.
“Imamo 690 miliona kubnih metara gasa u rezervi što je istorijski rekord i značajno više nego na početku prethodne grejne sezone. Građani nemaju razloga za brigu jer se odgovorno ponašamo kada su energetika i energenti u pitanju”, ističu iz resornog ministarstva.
Bugarska očekuje najmanje 1,2 milijarde evra dodatnih naredne godine od tranzita gasa i novog poreza. Odvojeno, Rusija plaća dodatne tranzitne naknade od nešto manje od 2 evra po megavat-času gasa koji se tranzitira kroz Bugarsku.
U aprilu 2022. Rusija je jednostrano odlučila da obustavi isporuke gasa Bugarskoj. Tada iz Sofije nije bilo odgovora, a tranzitne količine ka drugim evropskim zemljama nisu sačuvane. Privremena vlada predsednika Radeva nikada nije podnela tužbu protiv Gasproma zbog obustavljenih isporuka.
