Rusko smanjenje isporuke gasa Evropi primorava zemlje EU da nađu druge izvore energije. Iako ovo važi i za Slovačku, velika zavisnost ove male zemlje od ruskog gasa je čini izuzetno ranjivom, piše DW.
Slovački institut za finansijsku politiku procenjuje da će od četiri zemlje Višegradske grupe (Slovačka, Mađarska, Poljska i Češka), privreda Slovačke biti najteže pogođena energetskom krizom. Dok se očekuje da će se privredni pad u Poljskoj biti za 4,9 odsto u 2023. godini, u Slovačkoj će on iznositi više od 7 odsto.
Moguće rešenje za problem snabdevanja energijom je da se iskoristi puni potencijal slovačkih obnovljivih izvora, koji uključuju energiju vetra, sunca i geotermalnu energiju.
Prema studiji slovačkog Udruženja za energetsku industriju, koja je napisana u saradnji sa energetskim stručnjakom Borisom Valahom i austrijskom kompanijom Energiverkštat, približno petina Slovačke je pogodna za vetroparkove.
Trenutno u Slovačkoj postoje samo dva vetroparka, oba se nalaze na zapadu zemlje nekoliko kilometara od najbližeg sela. Zajedno proizvode tri megavata struje.
Jedna se nalazi u blizini sela Cerova i izgrađena je u zaštićenom predelu poznatom kao Mali Karpati 2003. godine. Uprkos vladinom planu da izgradi još turbina, vetropark trenutno ima četiri turbine, od kojih je samo jedna u upotrebi. Ostale tri moraju da se poprave posle 18 godina službe. Kada rade u punom kapacitetu, mogu da proizvedu energiju za napajanje 1.200 domaćinstava.
Drugi vetropark u Slovačkoj leži na brdu poznatom kao Oštri vrh i može da proizvede dovoljno energije za 250 domaćinstava. Nacionalni plan za energiju vetra u Slovačkoj je mnogo ambiciozniji od sadašnjeg stanja. Energetski i klimatski plan predviđa da bi zemlja mogla da proizvede 100 megavata od energije vetra do kraja 2022. i 500 MV do kraja 2030. godine.
Ostalo je osam godina do kraja perioda predviđenog ovim planom, a trenutna proizvodnja energije vetra u Slovačkoj je 166 puta manja od cilja navedenog u planu.
U Ministarstvu životne sredine tvrde da je za nedostatak napretka kriv otpor javnosti prema vetroparkovima, navodeći da se lokalne zajednice često protive projektima vetrenjača. “Stanovnici su obično zabrinuti zbog vibracija i uticaja na pejzaž, a problem je i što oni sami obično ne mogu da imaju koristi od vetroelektrana u njihovoj blizini“, navodi se u pisanoj izjavi za DW iz Ministarstva.
Ali prema vetroenergetskoj industriji, postoje i druge ključne prepreke za razvoj sektora energije vetra u Slovačkoj, a glavna je spora birokratija. Na primer, izrada studije procene uticaja na životnu sredinu može da potraje godinama. Investitori zato pozivaju na promene.
“Investitori su zainteresovani za brojne lokacije, ali nijedan od ovih projekata neće biti realizovan u naredne četiri godine zbog neverovatno duge izrade studije procene na životnu sredinu“, rekao je za DW Jan Karaba, predsednik slovačkog Udruženja za energetsku industriju, dodajući da su zakoni u Slovačkoj jedni od najstrožih u EU.
Ministarstvo životne sredine se ne slaže i kaže da jednostavno sledi evropsko zakonodavstvo. Mnogi državni organi, kao i gradovi ili sela u kojima je predviđeno da se grade vetroparkovi, moraju da budu uključeni u proces.
Ministarstvo ističe da čak i zeleni projekti mogu da ugroze životnu sredinu: “Loše postavljeni vetroparkovi mogu loše da utiču na pogled na urbanu sredinu, da izazovu buku i predstavljaju pretnju za ptice“, saopštilo je ministarstvo za DW.
U tom resoru kažu da su kašnjenja često kod investitora, jer za pripremu potrebne dokumentacije mogu da prođu godine.
Većina energije proizvedene u Slovačkoj dolazi iz nuklearnih elektrana. Dve trenutno proizvode više od polovine energije u zemlji. Jedna se nalazi na zapadu u Jaslovskim Bohunicama, a druga Močovce na jugu. Slovačka trenutno ne planira da ih gasi. Umesto toga, Nacionalni plan za klimu i energiju fokusira se na poboljšanje njihove bezbednosti.
Slovačka je takođe odstupila od uglja i uskoro bi trebalo da zatvori svoj poslednji rudnik u regionu Gornje Nitre, pošto bi državna podrška tom sektoru trebalo da se ukine sledeće godine.
Drugi važan izvor energije u Slovačkoj je geotermalna energija, koja je 2020. proizvela 25 odsto ukupne proizvodnje energije u zemlji.
Iako svakako ima prostora za poboljšanje, agencija za statistiku Evropske unije, Evrostat, ima dobre prognoze kad je reč o obnovljivoj energiji u Slovačkoj. Prema njegovom istraživanju, od svih zemalja Višegradske grupe, Slovačka proizvodi najveći deo energije iz obnovljivih izvora, odnosno 23 odsto svoje ukupne proizvodnje energije. Nasuprot tome, Poljska proizvodi samo 16 odsto, a Češka 15 odsto. Prosek u EU je 37 odsto.
Većina obnovljive energije u Slovačkoj dolazi iz hidroelektrana, koje proizvode oko 5.000 megavata, što je 17 odsto od ukupne proizvodnje obnovljive energije u zemlji. Nasuprot tome, od energije sunca proizvodi se oko 540 megavata energije i to je drugi najvažniji izvor obnovljive energije u zemlji.
