Od srpske šljivovice, preko francuskog bageta do alžirske raj muzike ili tuniške harisa čili paste, UNESCO od ponedeljka u Rabatu razmatra podnesene zahteve za upis na listu nematerijalne baštine čovečanstva.
Ove godine pod predsedavanjem Maroka, Odbor za nematerijalnu kulturnu baštinu UNESCO od 28. novembra do 3. decembra razmatra 56 nominacija za uvrštenje na popis nematerijalne baštine, uključujući četiri koja zahtevaju hitnu zaštitu, poput grnčarskog umeća vijetnamskog naroda Cham, stoji u objavi organizacije.
Članovi odbora se prvi put nalaze uživo nakon dve uzastopne godišnje sednice (2020. i 2021.) održane onlajn zbog pandemije kovida-19.
Među najistaknutijim predlozima ovaj su put baget (Francuska), popularna sevenoafrička folk muzika raj (Alžir), sajmišna tradicija (Francuska i Belgija), kultura ispijanja čaja (Azerbejdžan i Turska), tehnike tradicionalnih načina obrade čaja (Kina), šljivovice (Srbija) i svetlog ruma (Kuba), kao i izrada rebaba, lute poreklom iz srednje Azije (Iran/Tadžikistan/Avganistan).
Da bi izbegli kontroverze, 24 predstavnika iz 180 država članica UNESCO-ovog odbora pre svega vodi računa i poštuje tradiciju, praksu i znanje koje treba očuvati.
Zbog toga će razmatrati „veštinu izrade i kulturu korišćenja bageta“ kao deo nematerijalne svetske baštine, a ne baget kao takav, piše N1.
Na isti način će proučiti znanje i iskustvo majstora koji prave svetli kubanski rum, a ne alkoholno piće.
Usvojena 2003. godine, Konvencija o zaštiti nematerijalne kulturne baštine promoviše očuvanje znanja i „know-howa“, koji su značajni za očuvanje tradicionalnih zanata.
Nagrađuje se i „kulturna praksa koja se prenosi s generacije na generaciju, kao što su usmena predaja, izvedbene umetnosti, društvene prakse, rituali i svečani događaji ili znanja i prakse koji su povezani s prirodom i univerzumom“.
